Смиљанић, Дамир (1972, Апатин),

студирао филозофију, театрологију и социологију у Ерлангену (Немачка), где је после магистарских студија (тема магистарског рада: херменеутичка логика) уписао докторске студије. Одбранио дисертацију Philosophische Positionalität im Lichte des Perspektivismus [Филозофска позиционалност у светлу перспективизма] 2005, а објавио је 2006. Од 2007. ради као редовни  професор на Катедри за филозофију у Новом Саду.

Превео са немачког на српски: Вилхелм Шмид, Леп живот? Увод у животну уметност (Светови, Нови Сад 2001), Бернхард Х. Ф. Таурек, Филозофирати: Учити умирати? Оглед о иконолошкој модернизацији наше комуникације о смрти и умирању (Адреса, Нови Сад 2009). Објавио је 2011. књигу Синестетика, 2015. Иритације  а 2020. Студију Биће од трске. Све три књиге објављене су у издавачкој кући Адреса.

Добитник је прве награде на конкурсу града Офенбаха о филозофији Филипа Мајнлендера (есеј: ”Mainländers Anleitung zum glücklichen Nichtsein” [”Мајнлендерово упутство за срећно небивствовање”].