ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

ПЕТАР ЧОНГРАДИН 1948 – 2021

21.09.2021.

СЕЋАЊЕ

ПЕТАР ЧОНГРАДИН ( 1948 – 2021)

Петар Чонградин је био необична појава. Бавио се спортом, атлетиком. Осим кратке такмичарске каријере у полумаратону и маратону, као врло млад постао је атлетски тренер. Највећи део живота провео је као успешан тренер у  атлетском клубу Кикинда. Створио је и водио велики број атлетичара  који су остварили репрезентативну каријеру и учествовали на великим континеталним и светским такмичењима достижући неспорне и запажене резултате. Истовремено, као једну врсту паралелног живота, Чонградин је писао поезију, потом прозу. Сматрао је то својим највишим достигнућем, иако је био поносан на атлетске домете. Водио је са пријатељима на кикиндским улицама, у градској библиотеци, по сеновитим становима и улицама драматичне и страствене разговоре о књижевности. О значењу речи, смислу језика, о смислу књижевности. Привлачила га је  дубинска повезаност живота и језика, речи и ствари. Кикинда је била сцена његових дубоких и страствених књижевних и егзистенцијалних рефлексија.

Јунаци Чонградинове прозе представљају писца склоног унутрашњем погледу,огледалном, интензивном и драматском реаговању  његових јунака на спољну стварност. Унутрашња сцена се гради у линији антипсихолошке логике:слике, догађаји, звукови,одломци реченица, налози,одбљесци друштвености…реализују се  без позивања на претпостављени психолошки   интерпретацијски оквир, пре ће бити у питању  поглед или погледи, дисање или дахови који по бридовима спољне  или унутрашње опресивности  производе једну субјективност  која трепери између унутрашње неизрецивости  и раздешене  граматике спољног света и његових демона.

Чонградинова оптика  осветљава јунаке овог времена  у жестокој напетости између грчевитих пробоја  према унутрашњости нествореног бића  и тврдих и злокобних  обриса спољног света. Реч је о прози која своју особеност  црпи из аутентичног искуства језика  и наследства  Бекета и Кафке. 

Сцена Чонградинових романа је уобичајено у малом граду, оивичена тамним праменовима деидентификације,где су јунаци попут скоро обезличених прилика али ипак јасних и различитих по својој одређености, насликаних тако да представљају појаве напоредне   и супростављене свету друштвено  оштрих и непорецивих конвенција које одређују њихову судбину. У таквом друштвеном хаокосмосу актери Чонградинових сторија воде непрестани разговор са собом о смислу и дометима сила закона које се усецају у тела и душе људских бића, јунака ове друштвене драме, наизглед атемпоралног света.

Они су децентрирано посредовани функцијама које их надилазе и стварима за које су везани, а над чиме се стално оглашава закон који држи ствари у чврстом поретку остављајући актерима само дисање и унутрашњи говор који је остао једина мера њихове  људскости.Главни јунак је драматизовани приповедач,     чију повест можемо схватити као облик патологизоване перцепције или хиперсензибилности на друштвену репресију. Особеност Чонградиновог приповедања се испољава и у деграматикализацији његовог приповедачког текста који је  фрагментизиран, граматички нерегуларан, језичко мотивски опсесиван и колоквијално експресиван.

Спорт је сложен, али се може квантификовати у различитим нивоима. Оно што је Чонградинову мирноћу, коју је поседовао у свету мерљивости подривало био је хаокосмос живота. Његова предвидљива непредвидљивост. Његова немилосрдна тежина и захтевност. Чонградин је тај перманетни конфликт живота покушао да превазиђе, да ућутка, да прихватајући га одбаци. Отуд жестина у његовој егзистенцији, његовој филозофији живота која се стално распадајући наново уцелињавала. Чонградин је тежио за равнотежом, за помирењем, наспрам хаоса друштвене  и природне историје која је из трена у трен потчињавала и понижавала човека.

Петар Чонградин је провео највећи део свог живота и браку са супругом Зорицом. Имао је двоје деце, сина Бобана и ћерку Снежану.

Петар Чонградин (децембар, 1948. септембар 2021, Кикинда). Школовао се у Кикинди и у Београду. Радио је као професионални атлетски тренер у Кикинди.

         За поезију добио 1974. Печат вароши сремскокарловачке.

         Прозу и поезију објављивао по часописима, (Индекс, Поља, Улазница и Златна Греда).

         Објавио следеће књиге прозе: Изводи из записника (1999. Светови), Читаћа проба (2000. Светови), Мождани квар (2001. Светови), Брига ( 2005. Светови), Таутолог ( 2010, Адреса).

Д П

Јован Зивлак

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE

VAJDASÁGI ÍRÓK EGYESÜLETE

SPOLOK SPISOVATEL’OV VOJVODINY

ASOCIAŢIA SCRĺĺTORILOR DIN VOIVODINA

ДРУЖТВО ПИСАТЕЛЬОX ВОЙВОДИНИ

ASSOCIATION DES ÉCRIVAINS DE VOIVODINE