Из библиографије Давида Кецмана Даке:

Књижевник и новинар, уредник новина и часописа Дако Кецман ( у књижевности: Давид Кецман Дако) рођен је 28. септембар 1947- године у Рајновцима, код Бихаћа (Босна и Херцеговина). Пише поезију, прозу, есеј, књижевну, позоришну и ликовну критику. Школовао се у Вајској, Кикинди и Врбасу (Гимназија), Зрењанину и у Новом Саду (студије). По завршетку студија савременог српског језика и југословенске књижевности, радио је као наставник (1971-1974), а од 1974. до 2011. године био је професионални новинар-уредник у гласилима Информативног центра Сомбор.

Био је главни уредник омладинског листа «Покрет» (1074 – 1978), а све до одласка у пензију 8. новембра 2011. године, уредник је области културе и образовања у недељнику «Сомборске новине» и програма на таласима Радио-Сомбора,

У периоду од 1979. до 1987. године био је члан Уредништва, а од 2013. до 2016. главни и одговорни уредник сомборског часописа за књижевниост и друштвена питања „Домети“.

Од покретња 1992. године члан је Уредништва часописа „Луча“ који под окриљем Српског културног центра «Свети Сава» и данас излази у Суботици.

Уз новинарски рад у матичнох кући све време је био и сарадник многих југоловенских дневних и недљених листова, највише у области културе и образовања: «Политика», «Младост», «Борба» (Београд), «Дневник» и «Мисао» у Новом Саду,  «Просветни преглед» (Београд), «Ослобођење», (Источно Сарајево) «Јединство» (Приштина), «Глас» (Бања Лука), «Српске недељне новине» (Будимпешта), повремено и сарадник у емисијама Радио Новог Сада, РТВ Нови  Сад, Радио Сарајево и Радио телевизије Београд.

Сарадник је многих књижевних листова и часописа: „Књижевне новине“, „Књижевна реч“ (Београд), «Улазница» (Зрењанин», «Поља», «Летопис Матице српске» (Нови Сад), «Руковет» (Суботица), «Одјек» Сарајево), «Златна греда» (Нови Сад), «Траг» (Врбас), «Кораци» (Крагујевац), «Багдала» (Крушевац), «Градина» (Ниш), «Међај» (Ужице), «Луча» (Суботица), «Бдење» и «Исток» (Књажевац)  «Српска вила» (Бијељина), «Нова стварност» и «Сутра» (часописи у Бања Луци), «Књижевни живот» (Темишвар).

Сарадник листова и часописа за децу и младе: «Змај» (Београд), «Мале новине» (Сарајево), «Маслачак» (Осијек), «Невен» (Нови Сад), «Витез» (Београд).

Учесник књижевних фестивала у земљи и у иностранству.     Заступљен је у многим књижевним и начучним зборницима као и у антологијама.

Песме и приче, есеји и књижевне критике Давида Кецмана Даке превођене су му на десетак језика (мађарски, русински, словачки, румунски, македонски, италијански, пољски, енглески и руски).

Давид Кецман Дако је добитник многих књижевних и новинских награда, као и јавних друштвених признања. Најзначајније: “Искра културе (КПЗ Војводине, (1989), Прве награде на Фестивалу «Истина о Србима» (Велика Градишка, Република Српска, 2003) Повеље Задужбине Јаков Игњатовић (2009) и Велике плакете Српског културног клуба у Будимпешти, (2013), Повеље «Венац Лазе Костића» у Сомбору (2014), „Песничке хрисовуље“ Српске духовне академије у Параћину, (2014). Интернационалне награде Академије „Иво Андрић“ у Београду, за најзначајнију књигу („Река за један дан“) (2015), Повеље „Благодарје“ – признање Удружења књижевника Србије (2018), Књижевне награде „Милован Видаковић“ (за најбољу кратку причу) Будимпешта (2018),  две награде за прозу на књижевном конкурсу „Трагом Настасијевића“ (2018) Народне библиотеке „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу  (2018. и 2019. године), као и признања „Златно перо Раванграда“ Културног центра „Лаза Костић“ и УГ „Равангарсдко пролеће“ у Сомбору за 2022. годину. Награђиван на конкурсима за радио-дифузна остварења.

Уз новинарски и књижевни рад, вишедеценијско деловање на пољу издавачке делатности, успешност у уређивању новина и чсописа, ваља истаћи доприност који Давид Кецман Дако као есејиста и књизи зналачки предан књижевни критичар даје афирмацијом лепе књижевне речи, посебно када је реч о делима младих или недовољно афирмисаних писаца који живе и стварају изван већих културних средишта.

Такође ваља истаћи и његов вишедеценијски ангажман на афирмацији српске књижевне речи која настаје у дијаспори, све у сарадњи са нашим писцима који живе и стварају у Мађарској. Румунији, у Републици Српској…

Као уредник часописа „Домети“ у Сомбору и „Луча“ у Суботици, пуну пажњу је посвећивао преводилачким књижевним спонама. Књижевним критикама о делима преведеним и објављеним на српском језику допринео је афирмацији страних посленика писане речи на српском језичком подручју као и међународној сарадњи.

Аналитичким резензијама и критичким поговорима пропраћене су многе књиге песама и прозе које су током минуле четири и по дценије објављене у Србији, као и у простору некадашње Југославије.

Солидну афирмацију Давид Кецман Дако је стекао као ликовни и и позоришни критичар. Више деценија је био редовни саданик „Алманаха“ Позоришног музеја Војводине у Новом Саду, селектор је позоришних смотри и фестивала, често у улози уредника и водитеља  књижевних трибина и ливних радионица. Веома је запажен његов трајнјни ангажман у Сликарској колонији „Елан“ у Сомбору.     

У свет књижевности ступио је  као средљошколац, у Врбасу, објављивањем песама у листу „Млади дани“ (199. године), као студенtт   у часиоису „Улазница“, 1969. године (поема „Плави трапез“, песама и прича на страицама студентског листа „Index““, у Новом Саду (1972. и 1973).

Објавио је двадесет и шерст књига поезије, прозе, есеја и књижевних критика. .

Књиге песама: «Реч на леду» (1976), «Претпоноћни воз» (1980) «Ноћни риболов» (1980) «Трептај» (хаику, (1988) «Распад мозаика» (1989), «Зидари светилишта» (1991), «Небески гласник» (хаику, 1994),  «Mennyei hirnök“ («Небески гласник», хаику и поема «Море», на мађарском језику, (1997), «Столетна вода» (2001), «Сам као суза» (изабране песме о љубави, 2003), «Хор сенки» (2010) и «Талијин шапат»  (2020)

Књиге за децу и младе: «Сањам, сањам чаролије» (песме и проза) (1994), «Хоћко и Нећко» (1997) «Даљинама преко света»(2003) и «Неко само тебе тражи», 2006.

Књиге прозе и прозаида: «Леђ» (1982) «Калем» (1992), «Кад дуња замирише» (1995; «Озарје» (1999), «Тамнина», (2008), «Река за један дан, (2014), «Жива слика, (2016) и «Наспрам дрвета које светли» (2021).

Књига есеја књижевних критика: „Вертикале са дна пакла“ (2018. о делима песника и прозаисте Стојана Бербера)) и „Провид кроз сва времена“ (2019. о српској прози на тлу Мађарске: Предраг Степановић, Петар Милошевић, Драгомир Дујмов и Драган Јаковљевић).

До краја 2022. године из штампе излазе кеиге: «Записи из Заумља» ( проза) и «Тајаснсвом минули»  (есеји и књижевна критика о прозним делима Драгомира Дујмова, српског писца који живи и ствара у Будимпешти).

Члан је Друштва књижевника Војводине од 1980.. и Удружења књижевника Републике Српске од 2016. године.

Давид Кецман Дако живи и ствара у Собору.

Адреса:

Давид Кецман Дако

25000 Сомбор,

Ул. ЈНА 19.