Умро је Душан Белча ( 1938 -2023) познати писац и културни радник, аутор
више од педесет књижевних остварења. преминуо је у 85. години 2023.
децембра месеца. Белча је био једна врста посвећеника склоњеног на маргине
једне културе, настојећи да направи обрт и да магрину учини достојном
великих подухвата,. Још је Херодот био свестан овог пардокса тврдећи да
живи у малом граду управо зато да би га учинио великим.Заједно са својом
супругом, прозним писцем,песником и преводиоцем Олгом Остојић Белчом,
он је свој живот посветио Вршцу и њиховој заједникој афимарцији, попут
оних писаца који су учинили много за своје мале градове:Добрило Ненадић,
Момчило Параушић, Стојан Бербер, Бојан Јовановић, Мирослав Цера
Михаловић,Мирко Демић, Верољуб Вукашиновић,Љубиша Ђидић, Дејан
Алексић… Белча и његова супруга нису били усамљени у Вршцу, поред њих
још су деловали Душан Копчалић, Радомир Рајковић, Будимир Бабић, Стеван
Радак…
Белча је рођен 1938. године у Добрици, у Банату. Гимназију је завршио у
Вршцу, а године 1961, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду.
Цео свој радни век провео је у Градској библиотеци у Вршцу, као
библиотекар и управник.
Почео је да објављује још као гимназијалац, од 1955. године у Пољима где су
наступали многи Вршчани, припадници његове генерације. Уредник им је
била Флорика Штефан. Прву књигу, песничку збирку Мочвари, објавила му
је Матица српска 1958. године.Белча се још у почетку, следећи Валерија,
декларисао као рационалан писац, писац који контролипе своје текстове,
тврдећи да је дело производ свести, а не случаја. Овде има наглашене
критика начела надреализма. Белча је био левичар, али писац старог кова,
надмоћи склада над нередом, свести над ма божанском интервенцијом којом
нас награђује бог, а која надилази људски удео у стварању света.
Био је уредник и издавач, оснивач Клуба писаца у Вршцу, оснивач Књижевне
општине Вршац, као и Заједнице аутора „Угао”, „Вршачка кула”, „Ђаков
врх”, као и едиције „Угао”, „Вршац ’94.”, „Милекерове свеске” и „Угао
Стериана”
Белча је аутор многих песничких збирки: Мочвари, Мирно време, Смрт једне
слике, Апорије, Тело на киши, Портрету у напуштеним собама, Врата до
врата и Канон Светом Теодору Вршачком и поема Парабола о мочвари.
Написао је романе: Дневник о Антонију, За Елизу, и Колапс, приповетке:
„Смрт Антонија Михајловића” (четири свеске), „Осуђени” и „Благо под
Вршачком кулом”, „Вршачке легенде”, и четири свеске „Вршачког
декамерона”.
Написао је пет романа за децу: Легенда о белом, Пријатељ са далеке
планете, Принц седамнаесте планете, Игра са звездама и Тајна вршачких
патуљака.
Објавио је и више књига о Вршцу и Банату: Вршац за сва времена, Панораме,
паноптикуми, покретне слике, Мала историја Вршца, Сентименталне
шетње кроз Вршац, Улице и тргови Вршца од 18. до 21. века, Вршац у 18.
веку, Сентиментално путовање кроз јужни Банат…Награђиван је као
приповедач, писац за децу и библиотекар.
Објавио је и циклус научно-фантастичних романа под именом Цх. А. Белл.
Документарне, радио и телевизијске драме: Дуго путовање краља
Гамбринуса, Балада о Синиши и мангупу, Вук и Вршчани, и десетак сценарија
за документарне филмове.