Мартин Пребуђила (Martin Prebudila, 1960, Обреновац),

основну школу и гимназију је завршио у Старој Пазови (1979) а студије словачког језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду (1987). Од 1989. године је радио као уредник културне рубрике на словачком језику Телевизије Нови Сад, а од 2005. све до данас као уредник у Словачкој редакцији Радио Новог Сада. Објавио је седам збирки песама на словачком језику: Киша у лице(Dážď do tváre, 1983), Живот на плејбек(1987), Наузнак (Horeznačky, 1992), Уместо кодицила(Namiesto kodicilu, 2001), Такорећи о ничему (Takmer o ničom, 2010). Godine 2010. izašao je izbor iz njegove poezije Не закључавај празну кућу(Nezamkýnaj prázdny dom) a 2014. године збирка песама Три тачке у два урлика… (Tri bodky v dvoch vytiach…) у издаваштву Друштва словачких писаца у Братислави. Објавио је и два романа: Резервиста без резервне коже(Rezervista bez rezervnej kože, 2000), Ма, дај, насмеши се…, (No tak, usmej sa…, 2007) kao i dve zbirke priča za decu: Zemljanin Milan i Vincent bez uveta (Pozemšťan Milan a Vincent bez ucha, 1996) i U Aninom snu krdo konja bdi (V Anninom sne črieda koní bdie, 2007).

Изашла му је и збирка кратких прича на словачком језику Приче из црне кутије (Прíбехy з чиернеј скринкy, 2013) а приредио је и објавио више монографских издања а бави се и преводилаштвом  са словачког на српски језик и обрнуто.

Добитник је награде часописа Нови живот (2010, 2014), Златне значке КПЗ Србије за 2018. годину, Награде „Златни круг“ Београдског афористичарског круга за 2018. годину и Еуридикине повеље на Седмим међународним песничким сусретима „Орфеј на Дунаву“ 2019. у Костолцу. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине, Друштва словачких писаца и Клуба независних писаца (Словачка) и Словачког центра ПЕН у Братислави. Живи и ствара у Старој Пазови.