Михал Ђуга (Michal Ďuga, 1951,  Кулпин).

Завршио је студије филозофије на Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави (1969 – 1974). Радио је као професор гимназије у Бачком Петровцу, као уредник РТВ Нови Сад и као уредник Издавачког предузећа Обзор у Новом Саду. Био је в. д. одговорног уредника часописа за децу Пионири, главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу Нови живот, главни и одговорни уредник словачког магазина Равница, као и одговорни уредник недељника на словачком језику Хлас људу.

Издао следеће књиге поезије: Успавани лептири Spiace motýle, 1976), Корак(Krok, 1979), Прометеј (Prometeus, 1979), Земља (Zem, 1986), Тумачење снова(Výklad snov, 2001), Руине тишине(Trosky ticha, 2008), Земља дивљих јабука(Krajina divých jabloní, 2010), Погледати сунцу у очи(Pozrieť slnku do očí, 2011) и Небески пламен(Nebeský oheň, 2018). Његове песме се налазе и многим антологијама, издатим код куће и у иностранству. Поред поезије пише и прозу а бави се и књижевном критиком и превођењем. Члан је Друштва књижевника Војводине од 1979. године и Друштва словачких писаца од 1990. године.

Добитник је књижевне награде часописа Нови живот за 1979. годину.

Живи и ствара у Бачкој Паланци.