Милан Тодоров (1951, Банатско Аранђелово ),

приповедач, романсијер и сатиричар.Дипломирао је југословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Књиге прича: Ухом за крухом (19769, Безброј наших живота (награда Типар за најбољу књигу сатиричних прича на просторима бивше Југославије, 2011), Не могу овде да дочекам јутро (20149, Телефонски именик мртвих претплатника ( Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године 2019).

Романи: Лек против смрти (2016), Редослед једноставних ствари (2017), Пристаниште (2018, 2019), Не могу сви да умру лети (2020).

Драма: Кунинско лето (Српско народно позориште, сезона 1985/86).

Књиге сатиричних афоризама: Црвени и плави (1981), Сиротињска забава (1990), Острво без блага (2003), Покори се и почни ( награда Београдског афористичарског круга за најбољу књигу афоризама у 2013).

Књиге сатиричне поезије: Боца под притиском (1980), Претакани Срби (2009).

Телевизијска драма Ветар са сиром , (ТВ Нови Сад 1976).

Написао је више радио драма и позоришних кабареа.

Заступљен је у најзначајнијим домаћим и многим светским антологијама сатире. Живи и ради у Петроварадину.