СЕЋАЊЕ
Драшко Ређеп ( 1935 —  2019)

Као есејист, књижевни и ликовни критичар, живео је и стварао у Новом Саду. Писао је књижевну критику и есеј. Поред актуалних књижевно- критичких текстова, пратио је много новије књижевне појаве у прози и поезији, писао је исцрпније и студиозније о Душану Матићу ( Прошлост дуго траје), српској модерној књижевности и надреализму(Минули мрак), Милошу Црњанском, Исидори Секулић, Мирославу Антићу.

Као критичар писао је без прекида више од шест деценија у великом броју српских и југословенских часописа и листова.
Радио је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, био је директор у филмској кући Неопланта, радио је као уредник у Издавачкој кући Прометеј и као главни уредник Књижевне општине Вршац.

Био је члан НИНовог жирија када су добитници били Милош Црњански и Данило Киш.Уређивао је је књижевну манифстацију Антићеви дани и био је председник за доделу награде Вукове задужбине.
Године 2017. о њему је снимљен документарни филм „Светионик кроз маглу равнице”, у продукцији Културног центра Новог Сада, редитеља Душана Стојановића.
Добитник је многих друштвених признања, између осталих, и Награде за животно дело Друштва књижевника Војводине.

Његова супруга била је Јелка Ређеп, универзитески професор и књижевни историчар.

Преминуо је 29. јануара 2019. године у Новом Саду.

Важније књиге:Антологија Црњански, I издање 1993, II издање 2007;Последња вечера, Књижевна општина Вршац, 2004;Минули мрак (огледи), Светови, 2004;Антологија Тишма, Прометеј — Нови Сад, 2006; Којих нема, (КОВ), 2008;Српски север, Пешић и синови, 2009;Скела мирује, Азија путује, (КОВ), 2011;Антологија Капор II издање, Прометеј — Нови Сад, 2012;Антологија Антић, Прометеј — Нови Сад, 2013;С обе стране реке, Прометеј — Нови Сад, 2013;Девет боја Баната, Агора, 2014. и друге.