Богдан Максимовић ( Београд, 1946),

прозни писац и новинар.

У Београду је завршио гимназију и студије на Филолошком факултету, Одсек југословенске и светске књижевности. Још за време студија бави се новинарством сарађујући у листу „Студент“ и у „Радио и ТВ ревији“, а од 1970. до 1991. године радио је као професионални новинар у Радио Београду. Био је аутор и водитељ емисија из области културе „Панорама културе“, „Тренутак стваралаштва“, „Отворени студио културе“, „Програм у боји“ итд. Тих година истовремено је објављивао прозу у „Књижевним новинама“, „Књижевној речи“, „Видицима“, „Студенту“, „Венцу“ и др. Од 1991. године живи и ради у Келну, а 2007. враћа се у Србију и настањује се у Сремским Карловцима.

Објављена дела: Сенке и смрти (књига прича, 2010), Портрет ветра

(роман, 2012), Искушеник (роман, 2018), Вулканско острво (збирка прича 2020).

Члан је Друштвакњижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.