Књижевник Радован Влаховић је рођен 21. марта 1958. године у Новом Бечеју. Школовао се у Новом Милошеву, Новом Бечеју и Кикинди. Студирао је југословенску и светску књижевност у Новом Саду.
Аутор је 37 књигa. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, руски, немачки, мађарски, словачки, македонски и словеначки језик.
Добитник је више награда за књижевни рад и културно прегалаштво.
Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Удржења писаца Exil – PEN, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске.
Оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији ‒ Банатског културног центра у Новом Милошеву ‒ који је 2016. године обележио 10 година постојања, а 30 година од оснивања Културног дворишта Радована Влаховића, претече Банатског културног центра.
Влаховић је као уредник издавачке делатности овог центра потписао преко 300 наслова у области књижевности, науке и уметности на више језика.
Оснивач је и више традиционалних манифестација које Банатски културни центар организује: Пролеће Симе Цуцића, Дани Теодора Павловића, Европски Фејсбук песнички фестивал, Фестивал илустрације књиge BookILL Fest, Слово љубве на Арачи (претходно Сија књига мајке Ангелине у Сечњу и Крушедолу), Песничка република, Фестивал уметничког стваралаштва особа са сметњама у развоју и инвалидитетом Сунчан дан, кроз које је прошло неколико хиљада учесника из 30-ак држава.
ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД АКТИВНОСТИ
1975. објављује прву причу. Од 1980. године објављује по књижевним часописама.
Од 1983. до 1986. на Фрушкој Гори, у Крушедол селу, живи своју примењену филозофију живљења коју још назива експерименталним егзистенцијализмом.
1984. снима филм, Кад проговори паор из тебе, у режији Владимира Перовића.
1985. оснива прво приватно Југословенско позориште у природи. Исте године снима циклус кратких филмова под називом Балада о белом коњу са Илић Петра Михајлом, а са мр Петром Љубојевим снима филм о Дописном позоришту који је 1986. у Монте Карлу, добио прву награду у свету, у серији кратких телевизијских филмова.
1986. у Новом Милошеву оснива приватно Културно двориште које ће временом прерасти у Банатски културни центар.
1986. оснива Романо театар, друго ромско позориште у Југославији и прво у Војводини, које исте године изводи премијеру драме Кулај, аутора Радована Влаховића.
1988. оснива Књижевну омладину Општине Нови Бечеј, покреће омладински часопис Омладински мозаик.
1988. оснива са Ромима из Гаравог сокака Мирослава Антића, из Мокрина, позоришну трупу која и данас постоји под називом Урма.
Исте, 1988. године, објављује књигу.
1989. оснива и организује прву женску новозенитистичку ликовну колонију.
1990. оснива књижевни часопис под називом Барбарогеније.
1991. оснива часопис за књижевност и уметност Српски књижевни магазин и покреће издавачку делатност Новог Зенита.
1995. оснива омладински часопис за књижевност под називом Тумбе.
Од 1995. до 2000. повремено организује књижевне вечери, позоришне представе и ликовне изложбе.
1996. био члан управног одбора Акедемије уметности у Београду.
2000. оснива и финансира културну манифестацију Дани Теодора Павловића која и данас живи.
2004. Позоришни музеј Војводине покреће редакцију за историју позоришног живота Рома Војводине, од праисторије до данас, чији је Влаховић руководилац.
2006. оснива Банатски културни центар у Новом Милошеву, први приватни културни центар у држави.
2008. за роман Ево човека добија награду Најбоље из Баната.
2008. године оснива и књижевну манифестацију Пролеће Симе Цуцића.
2009. добија, од Матице српске, Захвалницу за сарадњу, помоћ и подршку у остваривању научних, књижевних и културних програма Матице српске.
2009. добија специјално признање као амбасадор културе Баната у оквиру пројекта Европске уније, Еуро Банат – културни идентитет.
2010. године оснива први Европски фејсбук песнички фестивал у оквиру ког, сваке године, учествује око 500 песника из 20-ак земаља света.
2010. године добија награду Теодор Павловић за књижевни рад и културно прегалаштво.
2011. године покреће манифестацију Сија књига мајке Ангелине која се одржавала у Крушедолу.
2013. године добија Златну значку Културно просветне заједнице Србије за дугогодишњи допринос развијању културних делатности.
2016. године добија Светосавску повељу Општине Нови Бечеј.
2016. године оснива Песничку републику за коју пише Устав, а 2017. установљава књижевну награду Грамата Песничке републике.
2016. године Радио-телевизија Војводине снима и емитује документарни филм о Радовану Влаховићу под називом Један човек у режији Светлане Миљанић.
2016. године оснива Електронски часопис за књижевност и уметност младих РЕЗ.
За свој хуманитарни рад, несебичну помоћ и подршку Српској православној цркви, добио је пет грамата од четворице владика: захумско-херцеговачког Атанасија, покојног владике жичког (тада банатског) Хризостома, сремског Василија и банатског Никанора.
Живи и ради у Новом Милошеву.
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
Романи:
Ево човека
Самароплаветнило
Варварогеније
Бапа
1934.
Песме:
Књига пастира
Мој Господе
Мој Господе (друго допуњено издање)
Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски
Мој сан је стварност
Болесничка соба број 3
Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски (друго допуњено и измењено издање)
Приче:
Ненајављено као смрт
Џемс Бонд у кратким панталонама
Оде век
Фридрих Ниче и Силвија Плат у мушко=женском фризерском салону
Љубавне и ОК приче
Добро јутро, свете: Facebook статуси
Три љубавне приче
Банатске приповетке
Преводи:
Uram, Мој Господе на мађарском
Mein Herr, Мој Господе на немачком
Unangekündigt wie der Tod, Ненајављено као смрт на немачком
A pásztor könyve / Књига пастира, превод на мађарски
My House Is at the End of the Village / Моја кућа на крај села, превод на енглески
Ko me pokličeš iz večnosti, превод на словеначки
Mежду мною и тобою, Господи!, превод на руски
Ljubezenske in OK zgodbe, превод књиге Љубавне и ОК приче на словеначки
Nenajavljeno kot smrt, превод књиге Ненајављено као смрт на словеначки
Večerni akt v dekliški sobi Lenke Dunđerski, превод књиге Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски на словеначки језик
Љубовни и ОК приказни, превод књиге Љубавне и ОК приче на македонски
Ненајавено како смрт, превод књиге Ненајављено као смрт на македонски
Bаpа, превод књиге Бапа на словачки
Критике:
О завичајним писцима и сликарима
О писцима и сликарима
Из прве руке: Гласна размишљања о књигама
Из прве руке: Гласна размишљања о књигама, Књига II
Приређене књиге
Дани Теодора Павловића: Година јубилеја
Das Ulmer Quartet / Ulmski kvarter (аутори: Илзе Хен, Дитмар Херцог, Марко Керлер и Ади Хибел, преводилац Јохан Лавунди)
Радован Влаховић у књижевној критици:
Др Предраг Јашовић, Веритас банатске равнице: Радован Влаховић у књижевној критици
Марија Танацков: Варварогеније међу нама: Неки аспекти интертекстуалних оквира „Варварогенија” Радована Влаховића