НА СКУПШТИНИ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ УРУЧЕНЕ ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ
Награде су добили Душан Радак, Ференц Маурич, Давид Кецман Дако, Алекса Николић и Нику Чобану

Друштво књижевника је 13 април ( субота), 2024. у просторијама ДКВ, Браће Рибникара 5/I у Новом Саду одржало редовну скупштину на којој је расправљало о Плану делатности за текућу годину и Извештају за претходну годину.На скупштини је примљено 15 нових чланова и одата пошта преминулим члановима између две скупштине. Поред поменутих питања на скупштини су свечано уручена најважнија годишња признања Награда за животно дело,Награда за превод године, Награда Василе Васко Попа (за књигу на румунском језику) и Награда за књигу године.
НАГРАДУ ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ ЗА 2024 ДКВ добио је Душан Радак
У ужи избор жири је издвојио следеће књиге: „Арсенал” Јелене Марићевић Балаћ, „Кревет-змија и мала Просветина енциклопедија” Душана Радака, „Мастер клас” Драгице Стојановић и „Примисли госпође Јастог” Милице Дрндаревић. Након више консултација, жирије 22. марта ове године, донео одлуку да награду додели Душану Радаку за књигу „Кревет-змија и мала Просветина енциклопедија” (Банатски културни центар, Ново Милошево, 2023).
Душан Радак (Кикинда, 1955) је песник, књижевни критичар, писац за децу и композитор. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио је у Дому омладине у Кикинди као уредник уметничког програма, био главни уредник Књижевне заједнице Кикинде, Издавачког савета часописа Поља. Објавио је десетак књига поезије. Живи у Новом Саду.
Душан Радак је савремен и модеран песник. Песник иронију и цинизам успешно користи да поентира у песми која иако изгледа једноставна, на више нивоа нас води у свет апсурда, фантастике користећи наизглед неспојиве појмове. Сагледавајући досадашње и ново Радаково стваралаштво окупљено у књизи „Кревет-змија и мала Просветина енциклопедија” жири је донео једногласну одлуку. Жири награде је радио у саставу Бранислав Зубовић, председник, др Стеван Брадић и др Дамир Смиљанић
*
Награду за превод године добио је Алекса Николић за превод драме Еме Сезара, Бура, Прелом, Нови Сад, 2023.
Алекса Николић (1994, Смедерево), дипломирао Компаративну књижевност на Универзитету у Новом Саду (2019), а двоструку диплому мастер студија у оквиру програма Евопске књижевне културе (2021) стекао на универзитетима Haute-Alsace(Милуз, Француска) и Алма Матер Студиорум (Болоња, Италија). Иницијатор и организатор међународне студентске конференције Otherness in Literature and Arts(Нови Сад, 2018), стипендиста више домаћих и страних фондација (CEEPUS, Erasmus, Фонд за младе таленте) и добитник Бранкове награде Матице српске (2016). Жири награде су сачињавали Др Корнелија Фараго, др Драган Бабић и Бранислав Живановић.
*
Награду за животно дело добио је Ференц Маурич (FERENC MAURITS) , сликар, графичар, песник.Рођен је у Новом Саду 1945. године. Школу за примењену уметност похађао је у Новом Саду. Члан је УЛУВ-а и Друштва књижевника Војводине. Од 1963. до 1988. године био је графички уредник часописа Поља и студентског листа Индеx. Од 1968. до 1983. године радио је као графички и ликовни уредник часописа ,,Уј Симпосион”. Од 1983. до 2000. године био је графички и ликовни уредник у издавачкој кући Форум. Излагао у галеријама Мађарске, Италије, Немачке, Словачке, Енглеске, Хрватске, Словеније, Румуније и Србије. Објављена књижевна дела: 1975, „Телеп”, песме и цртежи, Издавачка кућа Форум, Нови Сад;1982, „Минијатурна галерија”, песме и цртежи, Издавачка кућа Форум, Нови Сад;2006, „Сумрак у сумраку”, песме и цртежи, Издавачка кућа ,,Кијарат“, Будимпешта;2008, „Неми анђели”, песме и цртежи, Издавачки завод Форум, Нови Сад;2015, „Прозор палог анђела”, песме и цртежи, Издавачки завод Форум, Нови Сад:2020, „Берлинске песме”, песме и цртежи. Издавачки завод Форум, Нови Сад:2022, „Песме лица”, песме и цртежи, Издавачки завод Форум, Нови Сад. Награде за књижевност:2008, Књижевна награда „Иштван Конц” – Друштво књижевника Војводине,2017, Књижевна награда „Корнел Сентелеки” – Савет Сентелекијевих дана,2023, Књижевна награда „Хид”– Издавачки завод Форум
*
Награду за животно дело добио је Давид КЕЦМАН ДАКО, рођен 28. септембра 1947. године у Рајновцима, код Бихаћа (Босна и Херцеговина). Пише поезију, прозу, есеје, књижевну, ликовну и позоришну кртику.
Школовао се у Вајској, Кикинди и Врбасу (гимназија), а потом у Новом Саду и у Зрењанину (студије савременог српскохрватског језика и југословенска књижевност). Радио је најпре у образовању ( 1971-1974) а потом све до одласка у пензију у новембру 2011. године у новинсрству. Био је уредник Омладинског листа «Покрет» (Сомбор), уредник области култура и образовање у гласилима сомборског Информативног центра («Сомборске новине» и Радио Сомбор), уредник часописа «Домети», а више од три деценије (од покретања 1992. године) ангажован је као уредник у часопису «Луча», у Суботици.. Сарадник је многих листова и часописа како у нашој земљи, тако и у иностранству. Објавио је двадесет и девет књига: поезије, прозе, есеја и књижевних критика.
Превођен на десетак језика, добитник домаћих и иностраних награда и признања: Награда листа «Просветни преглед» (1974). на југословенском књижевном конкурсу песника-просветних радника), “Искра културе (КПЗ Војводине, (Нови Сад, 1989), прве награде на Фестивалу песника за децу «Булка» (2005. у Црвенки), Повеље Задужбине” Јаков Игњатовић” (2009) и Велике плакете Српског културног клуба у Будимпешти, (2013), Песничке повеље «Венац Лазе Костића» (Сомбор,2014), „Песничке хрисовуље“ Српске духовне академије у Параћину (2014), Интернационалне награде Академије „Иво Андрић“ у Београду, 2015. ( за најзначајнију књигу «Река за један дан“2015). Награде „Милован Видаковић“ за најбољу кратку причу (Будимпешта, 2018), Велике повеље «Благодарје» Удружења књижевника Србије (Београд, 2018), треће и прве награде на књижевним конкурсима „Трагом Настасијевића“ Градске библиотеке „Браћа Настасијевић“ Горњи Милановац, 2018. (за циклус прозаида „Наспрам дрвета које светли“, и 2019. за циклус прозаида „Изрон)“), Награде „Златно перо Раванграда“ Културног центра „Лаза Костић“ и УГ „Раванградко пролеће“ (Сомбор, 2022), „Сунчани сат“ (Сремска Митровица, 2023, за дела у области књижевности за децу и младе) и Међународне награде Фондације „Наџи Наман“ у Либану (град Џунија, крај Бејрута) за 2023.
Добитник је Октобарске награде Града Сомбора .
Жири награде су сачињавали, Јован Зивлак, Перо Зубац и др Стојан Бербер.
*
Награду Василе Васко Попа/ Premiul Vasile „Vasko“ Popa је добио Нику Чобану/Nicu Ciobanu (1960.), песник, драматург, публициста, издавач. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Аутор је више књига поезије и публицистике. Дебитовао је 1981. год. књигом поезије Păsări neînșeuate („Неоседлане птице”). Награђиван је више пута за новинарски рад, радиофонска остварења, филм и књижевно ствралаштво, од којих издвајамо годишњу награду за новинарство Друштва новинара Војводине, награду за поезију, а потом и за преводилаштво, међународне Академије „Михај Еминеску” (Крајова, Румунија), награда Новинарског Реда, I степен-злато, Савеза професионалних новинара Румуније. Саставља и преводи 2010. год. антологију румунске кратке прозе XX века, „Надомак Витлејема”. Антологија је награђена годишњом наградом „Књига године НИУ „Либертатеа” и Специјалном наградом Савеза Књижевника Румуније (Филијала Темишвар). Са Славомиром Гвозденовићем саставља двојезичну антологију румунско-српске лирике у Србији/Румунији (румунске и српске националне мањине), објављена 2020. године од стране НИУ Либертатеа из Панчева.
Био је уредник 15 година радио драме на румунском језику Радио Новог Сада, од првих емитовања до 2000. год. У периоду 1993-2000.год. обавља функцију главног уредника издавачке делатности „Либертатеа”, потом од 2001-2020 директора НИУ Либертатеа (2003-2006. и одговорног уредник недељника „Либертатеа”). Жири награде су сачињавали др Вирђинија Поповић,Аурора Ротариу Плањанин и др Марија Ненадић.