Деспотов, Војислав (Зрењанин, 1950 – 2000, Нови Сад), песник, прозаиста, есејиста, преводилац. Студирао је у Београду и Новом Саду. Био је уредник драмског програма у Радио Новом Саду. Као неоавангардни уметник писао је визуалну и конкретну поезију, као и поезију са примесама андерграунд и бит културе. Објавио је више од двадесет радио драма и двадесетак књига превода са енглеског, немачког и словеначког језика. Био је власник првог приватног часописа за књижевност Hey Joe. Објавио је следеће песничке књиге: Прво тј. песмина слика речи (1972), Дњижепта бибил зизра ухунт, стрип (1976), Тренинг поезије (1978), Перач сапуна (1979), Пада дубок снег (1986), Прљави снови (1989), Весели пакао европоезије (1990), Неочекиван човек (1992), Десет дека душе (1994). Изабране песме Весели пакао поезије (1996); романе: Мртво мишљење (1989, 2001), Петровградска прашина (1990, 2002), Андраци, јепури и остала чудовишта Петровграда и средњег Баната (1998), Јесен сваког дрвета (1997), Европа број два (1998) и Дрводеља из Набисала (1999); књигу есеја: Врућ пас (1985).

У Зрењанину су му објављена сабрана дела. Превођен је на више језика. Добио неколико књижевних награда за поезију и за роман.