ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

Стеван Миша Вребалов 1943 – 2021

14.05.2021.

СЕЋАЊЕ

Стеван Миша Вребалов (1943 – 2021)

Стеван Миша Вребалов (Раброво, 1943), одрастао је и школовао се у Сомбору, код мајчиних родитеља, где је завршио гимназију 1961. године, а касније и студије економије у Београду, 1966. године, после којих се настанио у Новом Саду. Родитељи су му трагично изгубили живот као учесници Народноослободилачког покрета. Смрт његових родитеље, у околини Пожаревца, обоје су били лекари,  отац је убијен 1943, а мајка је по заробљавању од четника је извршила самоубиство 1944. године, дубоко је одредила његов живот. Одрастао је код мајчиних родитеља у Сомбору, уз чију се помоћ се школовао, а уз бригу очевих родитеља из Меленаца и помоћ високих партијских функционера тог доба који су узвраћали његовим родитељима који су несебично учествовали у  важним и пресудним догађајима покрета.

Вребављеов живот би протекао као живот многих који су остали без родитеља у тамним временима трагичног рата, да га није захватила страст књижевности којој се посветио и као песник и као прозни писац. Сам његов живот би био довољан као предмет могућих уметничких артикулација, он је у својој бити носио тежину граничних питања о смислу живота, о односу човека према друштву, о љубави и патњи који су прожимали свако биће бачено на тло немилосрдне људске историје.

Роман Без дна је покушај да се осветли парадоксали хероизам једног времена пред неумитним бранама зла у догађајима Батинске битке, а роман Заштићеност, његово вероватно најбоље прозно дело,  сачињен је као документарно   фикционални спис,  у средишту је имао живот  аутора. Тај текст носи у себи сву драматичност одрастања, сазревање једног уметника који је свестан да су његове елементарне психолошке и онтолошке везе покидане, да је тло  на којем би да гради свој живот тло на којем се преплиће немогућност реалних веза и илузија знања  да се досегне емоционална и културна утемељеност бића које може да препозна хоризонт свог друштвеног  индентитета. Истина коју тражи јунак овог списа је истина често контрадикторно постављена наспрам метафизичких идола предака, родитељских илузија чистоте друштвених утопија и актуалних неразрешивих питања човека који жели да разуме људску несрећу, његову неутешну  овоземаљску авантуру.

Његов песнички опус је  богатији, обајавио је седам песничких књига, одређених луком који повезује завичајну војвођанску  лексику и топографију и песме које имају амбицију да   у ликовима језичког и формалног редукционизма проговоре о стварима општих културних и егзистенцијаних питања.

У поезији, посебно у збирци Свете животиње, Вребалов има отворен ум за питања о људском пребивању у времену, о грађевинама смисла које успостављају његов хоризонт. Његово песничко дело је дело сумње, дело потресних слика које нестају са хоризонта, слика људских нада које се пребражавају у слике пораза. Вребалов није песник великих, градиозних  призора и догађаја, него песник умањења људског присуства и утихнућа буке која прати људско присуство у актуалном животу. Код Вребалова је филозофски све умањено, стишано, дискретно, скоро монашки опустело пред настојњима субјекта да допре до темељне слике нашег присуства у свету. За његе је и Земља лађа која са посадом безумном лута бескрајним океаном. Ни танке нити не постоје за које ће се човек ухватити да сачува привид умности у предодређеном хаосу дистопије. Вребалов је песник људских траума, драматичне запитаности преко које падају велови пораза који су уписани у материју наших почела.

Видљив живот Стевана  Вребалова био је супротност овој тежини запитаности, био је уроњен у свет разложне чулности и њени дарова су скривали бригу и уздрманост бића једног тамног песника. Са таквим недоумица напустио нас је Миша Вребалов.

Стеван Миша Вребалов је био истакнути политички делатник, био је у једном периоду и потпредседник  Извршног већ АП Војводине, а већи део живота  радио је у привреди.

Објавио је следеће књиге поезије: „Банатске шуме“, 1977; „Село оца мога“, 1979; „Непознати ветар“, 1980; „Двоструки сан“, 1984; „Свете животиње“, 1985; „Бездан“ (поема), 1978; и „Раскрст“ (избор песама), 1986. Објавио је и романе“Без дна“, 1987, 1988 и „Заштићеност“, 2011.

Прве песме обавио је у Омладинском листу „Покрет“ у Сомбору 1960. године, као гимназијалац.

Заступљен је у већем броју антологија. Објављивао је у књижевним и часописима за друштвена питања песме, као и стручне прилоге из области свог професионалног деловања.

Превођен је руски, словачки, мађарски, шпански, македонски.

Јован Зивлак

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE

VAJDASÁGI ÍRÓK EGYESÜLETE

SPOLOK SPISOVATEL’OV VOJVODINY

ASOCIAŢIA SCRĺĺTORILOR DIN VOIVODINA

ДРУЖТВО ПИСАТЕЛЬОX ВОЙВОДИНИ

ASSOCIATION DES ÉCRIVAINS DE VOIVODINE