ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

Лазар Мерковић (1926 -2016)

27.04.2021.

СЕЋАЊЕ

Лазар Мерковић (1926 -2016)

Лазар Мерковић (Суботица, 1926 – 2016), хрватски писац који је скор читав живот деловао у Суботици. Био је преводилац, публициста,  лексикографкњижевни критичарновинар као и оснивач и вишегодишњи главни и одговорни уредник Радија Суботице и књижевног часописа “Руковет“.

Мерковић је радио као новинар Радио Југославије, „Хрватске ријечи“, уређивао је и писао за часопис  „Руковети“, уређивао је издавачке библиотеке „Освит“ и „Зенит“,  био је дугогодишњи сарадник „Суботичких новина“ и листа „Жиг“. Био је први уредник редакције на српскохрватском језику Радио Суботице и преводилац с мађарског језика. Дугогодишњи је председник  уређивачког одбора часописа Класја наших равни, часописа Матице хрватске из Суботице.

Познат је као песник (три збирке песама) и романописац (два романа), пет збирки прича, две монографије и велики број есеја. Припадао је суботичком књижевном кругу писаца на хрватском језику. Његов роман Пут дуг пет живота први је роман из редова млађих писаца суботичког књижевног круга. Његов роман У име правде, који је написао 1957, објављен је  тек 2008.године.

Први књижевни рад, превод на мађарски, обелоданио је 1943. године. У поезији заступао је савремени, модерни израз и облик. Уврштен је  у антологију хрватског песништва друге половине 20. века, аутора Стијепе Мијовића Кочана, “Скупљена баштина“. Његова дела су, такође, уврштена у антологије прозе и поезије буњевачких Хрвата 1971, састављача Гезе Кикића, у издању Матице хрватске.

У преводилачком раду са мађарског  објавио је преко шездесет књига и преко 1200 разних радова: песама, приповедака, есеја, расправа и 40 позоришних дела.

Добио је бројна домаћа и инострана признања: Ред Данице хрватске с ликом Марка Марулића; Носилац звања «Почасни грађанин Суботице»; медаљу  Малог крста Републике Мађарске за дугогодишњи преводилачки рад и истакнуту улогу у посредовању између војвођанске и мађарске књижевности. Добитник је и више угледних књижевних награда: награда Про урбе 1996; Дани Балинта Вујкова, 2008;  Награде за животно дело на подручју књижевности; Награде Др Ференц Бодрогвари и др.

Заступљен је у антологије поезије националних мањина у Србији Трајник (приређивач Ристо Василевски[5].Превођен је и на мађарски језик.