ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

Гжегож Латушињски 1933 – 2020

28.04.2021.

ОДЛАЗАК ПРИЈАТЕЉА СРПСКЕ КУЛТУРЕ

     Умро  Гжегож Латушињски (1933 – 2020)

Истакнити пољски преводилац са српског, песник, антологичар, прозни писац, критичар и новинар умро је због последица короне  вируса.

Године 2008. Латушињски је објавио у Пољској велику (1124 странице) двотомну Антологију српске поезије 20. века под насловом “Сви тренуци су ту и ништа не престаје да буде”. То је најобимнија антологија српске поезије на пољском  која је  омогућила најшири могући увид у српску поезију.

Латушињски је  објавио је у властитом избору и препеву 22 књиге песама, од тога 14 избора појединих српских песника: Извор живе речи, Васка Попе;  Отварање тишине, Стевана Раичковића; Поезија,Милоша Црњанског; Пукотине времена, Јована Зивлака; Поезија, Десанке Максимовић; Уморни музиканти, Душка Новаковића и др.

Латушињски је превео и прозна дела значајних српских писаца: Сеобе, М. Црњанског, 1981; Ходочашћа Арсенија Његована, Б. Пекића 1985; Врата од утробе, Мирка Ковача 1988 и др.

Рођен 1933. у Зђенћолу (Zdzięcioł) крај Новогрудка (Nowogródek), матурирао је у Груђондзу (Grudziądz), дипломирао је на Варшавском универзитету, где је студирао пољски језик и књижевност и чешки језик и књижевност. Усавршавао је славистичко образовање на постдипломским студијама у Загребу и у Београду. Три године радио је као лектор пољског језика на Београдском универзитету и као дописник ” Жиће Варшаве”. Од 1963. до краја 1967. године радио је као културни аташе Амбасаде Пољске у Београду. У бившој Југославији провео је узастопно десет година. Након повратка у земљу радио је у Министарству културе и уметности, у Главној управи кинематографије, као уредник у издавачким кућама, у Филмској групи “ТОР”, у филмском часопису “Студио”. Од краја 1975. године има статус слободног уметника.

Члан је Друштва аутора ЗАиКС од 1968, Друштва писаца Пољске од 1973. У годинама 1996-1999 вршио је дужност секретара Главне управе Друштва писаца, а у годинама 2008-2011 дужност председника Варшавског одељења Друштва писаца Пољске. Члан је Друштва пољских новинара и Друштва пољских књижевних преводилаца (у годинама 1984-1987 председник Комисије за књижевне преводилачке награде). Као аутор објавио је шест песничких књига.

Године 2012 у Новом Саду објавио је на српском језику Антологију савремене пољске поезије Живимо на речима, у издању Друштва књижевника Војводине.

Ове године му је у Панчеву изашла велика антологија пољске поезије под насловом 100 савремених пољских песника. Све су ове антологије ауторске по избору песника и песама и све је песме Латушињски лично препевао на пољски или на српски језик.

У оквиру есејистичких радова истичу се две књиге о српским писцима које су имале изузетан значај за упознавање пољске јавности са српским прозним писцима и песницима: У свету проклетника, књига о књижевности бивше Југославије (претежно о српској књижевности: о Милошу Црњанском, Добрици Ћосићу, Миодрагу Булатовићу, Бориславу Пекићу, Данилу Кишу, Мирку Ковачу, Миодрагу Павловићу, Стевану Раичковићу, Драгољубу Тодоровићу, Биљани Јовановић, Милисаву Савићу, Моми Капору, Данку Поповићу и другим српским писцима) – 1997,

О српској поезији 20 века и савременој, о Милошу Црњанском, Десанки Максимовић, Васку Попи, Стевану Раичковићу, Адаму Пуслојићу, Јовану Зивлаку и Николи Вујчићу 2015,

Као аутор објавио је више прозних  прозне и есејистичких књига.

Године 2014.  добио је Захвалницу Српске Амбасаде за дугогодишњи рад и стваралаштво на промовисању Србије и њених историјских, културних и уметничких вредности, а посебно у области превођења најзначајнијих дела српске прозе и поезије на пољски језик.

Он је у Пољској на видљив начин пробудио интересовање за српску поезију и подстакао је неколико реномираних пољских књижевних критичара да пишу и објављују критике у књижевној периодици о српској поезији, о његовим песничким антологијама и о његовим изборима песама српских песника које је објављивао у Издавачкој кући “Агава”. Такође, он сам написао је низ поговора песничким књигама које је превео, а који су делимично или у целини објављивани у пољској, али и у српској књижевној периодици. Истовремено, у српским књижевним часописима објављивао је више угледних пољских песника, који у Србији нису били познати, као нпр. Ришард Криницки, Адриана Шимањска, Кшиштоф Карасек, Маћеј Ћисло, Ана Јанко и многи други. 

Као председник Варшавског одељења Друштва писаца Пољске годинама је организовао посете српских писаца Пољској и пољских Србији. Захваљујући томе пољски песници могли су учествовати у међународним фестивалима у Београду и Новом Саду, а српски песници долазили су на промоције својих књига организоване у Пољској.

Он је као преводилац, песник, књижевни критичар и као антологичар, поклањао Пољацима најбољу српску поезију у сјајним преводима, а Србима пољску поезију.

Гжегож Латушињски је почасни члан Удружења књижевника Србије и Друштва  књижевника Војводине.

Министар Културе Републике Пољске одликовао га је престижном медаљом Глориа Артиса а председник Републике Србије одликаовао га је Златном медаљом за заслуге у јавним и културним делатностима,

У целини стваралаштво Гжегожа Латушињског, његова песничка и преводилачка достигнућа која се употпуњавају,  указује на човека који је деценијама давао изузетан допринос пољско-српској културној и књижевној сарадњи. Гжегож Латушињски треба да буде упамћен као изузетан и незаменљив пријатељ Србије и српске културе.

Јован Зивлак

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE

VAJDASÁGI ÍRÓK EGYESÜLETE

SPOLOK SPISOVATEL’OV VOJVODINY

ASOCIAŢIA SCRĺĺTORILOR DIN VOIVODINA

ДРУЖТВО ПИСАТЕЛЬОX ВОЙВОДИНИ

ASSOCIATION DES ÉCRIVAINS DE VOIVODINE