Михал Ђуга (Michal Ďuga, 19. 1. 1951. Кулпин). Завршио је студије филозофије на Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави (1969 – 1974). Радио је као професор гимназије у Бачком Петровцу, као уредник РТВ Нови Сад и као уредник Издавачког предузећа Обзор у Новом Саду. Био је в. д. одговорног уредника часописа за децу Pioniri, главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу Novi život,главни и одговорни уредник словачког магазина Равница, као и одговорни уредник недељника на словачком језику Hlas ljudu.

До сада је издао следеће књиге поезије: Успавани лептири (Spiace motýle, 1976), Корак (Krok, 1979), Прометеј (Prometeus, 1979), Земља (Zem, 1986), Тумачење снова (Výklad snov, 2001), Руине тишине (Trosky ticha, 2008), Земља дивљих јабука (Krajina divých jabloní, 2010), Погледати сунцу у очи (Pozrieť slnku do očí, 2011) и Небески пламен (Nebeský oheň, 2018). Његове песме се налазе и многим антологијама, издатим код куће и у иностранству. Поред поезије пише и прозу а бави се и књижевном критиком и превођењем. Члан је Друштва књижевника Војводине од 1979. године и Друштва словачких писаца од 1990. године.

Добитник је књижевне награде часописа Нови живот за 1979. годину.
Живи и ствара у Бачкој Паланци.