Емсура Хамзић је рођена 1958.године у Светом Николи, СФР Југославија. Дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву 1981. године, гд‌е је завршила гимназију и основну школу. Пише поезију, прозу, драме и есеје. Пише и за д‌ецу. Уврштена је у велики број антологија поезије и приповедака, као и поезије за децу у земљи и иностранству. Превођена је на више страних језика..
Ауторка је написала сценарио и снимила 30 петоминутних прилога за Радио Нови Сад, о архаизмима из ВуковогРјечника.
Приредила је за часопис “Живот” из Сарајева, избор изворних и старих градских пјесама “Гранчице мирисне”. 1990.године.
Бави се сакупљањем, чувањем и презентовањем севдалинке, као нематеријалног културног наслеђа, те је држала предавања и презентације у Новом Саду, Београду, Даљу код Осијека, Сарајеву… Oбјавила je књигу 2017.године “У ђул башти – севдалинка као нематеријално културно наслеђе”, у “Службеном гласнику” из Београда.
Чланје ПЕН центар БиХ, Друштва књижевника Војводине и Друштва писаца БиХ, Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва.
Живи уНовом Саду и Сарајеву.
e-mail: [email protected]
Објављена д‌јела:
Поезија:
       Угљевље, Сарајево: Свјетлост, 1988;       Тајна врата, Нови Сад: Светови, 1999;       Боја страха, Београд: Просвета, 2002;       Семирамидин врт, Нови Сад: Orpheus, 2008;        Златна грана (изабране и нове пјесме), Нови Сад: Orpheus, 2012;       Сириус, Нови Сад: Завод за културу Војводине, 2013;       Клинасто писмо, Сарајево: Добра књига, 2022;       Клинасто писмо, Београд: Граматик, 2022;       Кад бих била златна греда, Нови Сад: Фондација Група север, 2022.
Приповетке:
   Јерихонска ружа, Сарајево: Свјетлост,1989:       Вечери на Нилу, Београд: Народна књига 2005:       Смарагдни град, Нови Сад: Дневник, 2011:       Скарабеј од жада, Нови Сад: Агора, 2020.
роман:       Јабана, Београд: Народна књига, 2007:       Јабана, Тузла, Вупертал: БОСАНСКА РИЈЕЧ – DAS BOSNISCHE WORT, 2007. Д‌ечије књиге:       Кућа за дугу, пјесме и приче,Врбас: Слово, 1995.
   Земља Дембелија, пјесме и приче, Врбас: Библиотека ДанилоКиш, 2014:Есеји:       У ђулбашти – севдалинка као нематеријално културно наслеђе.Београд: Службенигласник, 2017:       Од глине и жада, Београд: Службени гласник, 2020:       У ђул башти – Севдалинка као нематеријално културно наслеђе.
Сарајево: Арт Рабиц, 2024.
Награде:
Више награда за појединачне приповијетке, пјесме, или циклусе пјесама – (“Глас” из Бањалуке, Часопис “Нур” из Београда, Лагуна – из Београда, 2. Награда на Горановом прољећуиз Загреба, , Дечији фестивал “Булка” у Црвенки, Д‌јечији фестивал “Наша радост” у Подгорици…):
* Међународна награда за креативно укрштање култура, 2009.
* Печат вароши сремскокарловачке, награда Бранковог кола, 2009.
* Милица Стојадиновић Српкиња, награда Завода за културу Војводине, 2012.
* Награда „Кочићево перо“, Задужбине Петар Кочић, Бањалука – Београд, 2021.