Бањаи Јанош (Bányai János) – књижевник, универзитетски професор ( Суботица, 1939- Нови Сад, 2016.). Гимназију завршио 1958. у Суботици. Дипломирао мађарски језик и књижевност на филозофском факултету у Новом Саду 1963, где је 1974. одбранио и докторску тезу Fúst Milán verseinik struktúrája ( Структура поезије Милана Фишта).
Као студент уређивао лист Index (1958-63), a био у уредништву Поља (1962-65) и часописа Hid (1962-63). Главни уредник часописа Úј Symposion (1967-69) и Хид (1976-84). Редовни професор мађарске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је гост професор на многим универзитетима у Мађарској и Србији.
Био је главни и одговорни уредник издавачке делатности и директора Форума. Прве новеле објавио је 1956. у листу Ifjúság у Новом Саду. Стваралац из круга Symposion, групе младих писаца која се јавља у књижевности југословенских Мађара почетком шездесетих година.
Објавио збирку приповедака и роман Surlódás ( Тревења ). Бањаи је, између осталог објавио: Bonyolult örömök, студије, Нови Сад, Форум, l964; A szó fegyelme, студије, Нови Сад, Форум, l973; Könyv és kritika, студије и критике, Нови Сад, Форум, 1973; Könyv és kritika, II, студије и критике, Нови Сад, Форум, 1977; B. Szabó György,ликовна монографија, Нови Сад, Форум, 1978; Talán így. Könyv és kritika, III, студије и критике, Нови Сад, Форум, l995; Kisebbségi magyaróra. студије и критике, Нови Сад, Форум, l996; Hagyománytörés. студије, Нови Сад, Форум, 1998, Mit viszünk magunkkal? студије и есеји, Нови Сад, 2000; Egyre kevesebb talán, студије и есеји, Нови Сад, 2003.
Бањаи је почасни члан Академије за уметност и књижевност МАН Будимпешта; члан управног одбора Nemzetközi Magyarságtudományi Társaság (International Associacion of Hungarian Studies), Budapest; члан управног одбора Magyar Nyelv és Kultúra Nemzetközi Társasága – Anyanyelvi konferencia, Budapest.
Добио је Награду за животно дело ДКВ, 2005; Награду критичара за најбољу књигу, на мађарском језику, 1972; Књижевну награду Szenteleky Kornel 1975; Књижевну награду Hid 1995, 1998, 2001, 2004;Награду за историју књижевности, Komlós Aladár 2000, Награду за есеј, Nemes Nagy Agnes 2001.
На Универзитету у Новом Саду је између 1964. и 1984. предавао теорију књижевност и естетику, а од 1993. до одласка у пензију је био на челу Одсека за хунгарологију Филозофског факултета у Новом Саду.
Био је гостујући професор на Учитељском факултету у Сомбору, Филозофском факултету Универзитета у Сегедину и Катедре за мађарски језик Филозофског факултета у Београду.
Био члан Српске академије наука и уметности и дугогодишњи члан Друштва књижевника Војводине и у више мандата члан Управног одбора и његов потпредседник, као члан његових најважнијих жирија.
***