Славомир Гвозденовић (Белобрешка, 1953), песник, уредник, преводилац, антологичар, универзитетски предавач. Докторирао 2000. на поезији Васка Попе. Члан је Савеза писаца Румуније, Удружења књижевника Српске, Књижевног друштва Косова и Метохије, Друштва књижевника Војводине и почасни члан Удружења књижевника Србије.
Објавио је 40 књига поезије, од чега 5 у Србији и 4 на румунском (превео Лучијан Алексиу) и две на немачком и једну на енглеском. Приредио је десетак антологија српске поезије из Румуније, Србије и региона и још је толико књига превео у коауторству (Миодраг Павловић, Васко Попа, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Гојко Ђого, Горан Ђорђевић, Иван Негришорац, итд.) Присутан је у више антологија и антологијских избора у Румунији, Србији, Р Српској и свету. Један је од оснивача Савеза Срба у Румунији, а био је 20 година и српски посланик у Парламенту Румуније. Био је први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Од објављених књига издвајамо: Крила и помало ватре (Критерион, Букурешт 1975); Лирика (Критерион, Букурешт 1981); Ведро отварање камена (Критерион, Букурешт 1985); Dezlegarea senină a pietrei (Cartea românească, București, 1985; на румунски песме превео Лучијан Алексиу); Подвлачење црте (Просвета, Београд 1988); Српска молитва у Темишвару (Светови, Нови Сад 1991) ; У кући са огњем и ледом (Просвета, Београд 1995); Црњански у Темишвару (избор; Просвета, Београд 2003); Școala de seară (Anthropos, Timișoara, 2003; на румунски песме превео Лучијан Алексиу); Крст и крик I, II (Антропос, Темишвар, 2003); Корњача силази на Дунав (Просвета, Београд 2013); Колико Косова у мени (ауторово издање, Темишвар, 2013); Обраћање Београду (Удружење књижевника Србије, Београд 2015), Господе развесели (Темишвар, 2017), Грозница Севера (Нови Сад, 2019).
Добио је више значајних књижевних награда у Румунији (Букурешт, Темишвар, Сату Маре), Србији (Ниш, Београд, Нови Сад, Косовска Митровица, Зрењанин) и Р. Српској, а за целокупну активност одликовали су га председници Србије, Румуније и државе Србије и Црне Горе.
Живи у Темишвару и био је до 2020. године главни уредник часописа Књижевни живот.