Бохуш, Паљо (Paľo Bohuš, право име Пол Сабо, Бачки Петровац, 1921 – 1997, Нови Сад), есејиста и водећи песник словачке мањине у Србији. Завршио је медицину. Провео је неколико година у затвору у Чехословачкој ( 1950 – 1955)  због Резолуције Информбироа. Прва збирка песама: Живот и бразде (1943), Колотечина, ипак (1971), Звездано просо (1972), Временом ћемо стићи (1974), Живот, унапред доживотан (1977), Сонате за соло ћутање и гајде (1978), избор из поезије, Изгон (1979) након српског издања Живот, унапред доживотан (1977, у свом преводу на енглески језик под насловом Померање у лишће дуда, 1985), следе збирке Нигде и назад (1989), Тријумфални спреј (1990), Трећи новчић (1993), ДЦ мердевине (1996). Два пута је награђиван наградом часописа Нови живот (1966 и 1972); за збирку Звездано просо је добио награду издавачког предузећа Обзор за године 1968-1974, а 1976. године је добио награду Ослобођења Војводине.