Ладислав Чањи (Ladislav Čáni, 1961, Сремскa Митровицa), дипломирао је Словачки језик и књижевност на Катедри словакистике Филозофског факултета у Новом Саду. Радио је као учитељ словачког језика у основној школи у Ердевику и као новинар словачке редакције ТВ Нови Сад. У периоду од 1993. до 2009. је живео у Братислави. Био је професор на приватној Славенској гимназији у Братислави, научни радник у Центру за Словаке у дијаспори a oд 2007. до 2009. је радио на Министарсту културе Словачке Републике. Након повратка из иностранства је био секретар у Националном савету словачке националне мањине. Сада ради у Заводу за културу војвођанских Словака у Новом Саду.
Објавио је збирке песама: Глосолалија (Glosolália, 1992), Пропаст храма (Zánik chrámu, 1997), Након љубави (Po milovaní, 2004), Камен на длану (Kameň na dlani, 2005), Соба о којој кућа ћути (Izba o ktorej dom mlčí, 2015), Ветровит псалам (Veterný žalm, 2017), Ни пепео ти неће замести траг (2018), Девет кругова ноћи (Deväť kruhov noci, 2019).
Био је коаутор неколико антологија, монографија и зборника научних радова. Живи и ствара у Бачком Петровцу.
***
Нику Чобану (1960), песник, драматург, публициста, издавач. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Аутор је више књига поезије и публицистике. Дебитовао је 1981. год. књигом поезије Păsări neînșeuate („Неоседлане птице”).
Био је уредник 15 година радио драме на румунском језику Радио Новог Сада, од првих емитовања до 2000. год. У периоду 1993-2000.год. обавља функцију главног уредника издавачке делатности „Либертатеа”, потом од 2001-2020 директора НИУ Либертатеа (2003-2006. и одговорног уредник недељника „Либертатеа”). Награђиван је више пута за новинарски рад, радиофонска остварења, филм и књижевно ствралаштво, од којих издвајамо годишњу награду за новинарство Друштва новинара Војводине, награду за поезију, а потом и за преводилаштво, међународне Академије „Михај Еминеску” (Крајова, Румунија), награда Новинарског Реда, I степен-злато, Савеза професионалних новинара Румуније. Саставља и преводи 2010. год. антологију румунске кратке прозе XX века, „Надомак Витлејема”. Антологија је награђена годишњом наградом „Књига године НИУ „Либертатеа” и Специјалном наградом Савеза Књижевника Румуније (Филијала Темишвар). Са Славомиром Гвозденовићем саставља двојезичну антологију румунско-српске лирике у Србији/Румунији (румунске и српске националне мањине), објављена 2020. године од стране НИУ Либертатеа из Панчева.
Члан је Друштва књижевника Војводине и Савеза књижевника Румуније.