Харди-Ковачевић Ирина (1944, Руски Крстур), новинарка, књижевница и књижевни критичар. На Филозофскoм факултету  у Новом Саду је дипломирала 1974. године Југословенску књижевност.

Књиге: „Зрно на длану„, песме, 1969; „Хиљаду радости“ , песме за децу 1976; „Безимена стварност“, песме 1980; “Игре, песме за децу”, 1984. “Ћоше мудрости”, песме за децу 1987; “Једносложност”, песме, 2004. године,  “Дванаест бајки”, проза за децу, 2007. године и “Небо изнад Крстура” надреалистичку прозу, 2012. књига огледа, есеја и критика “Мрежа”, 2015. и избор из поезије за децу “Куглице и балончићи”, 2016. све у издању Новинско издавачке куће “Руске слово”. На српском језику је објавила збирку приповедака у издању Народне библиотеке Нови Сад  “Сказке”, 2009. године. Написала је и документарну радио драму “Крила за Анђела”, четири монодраме за сцену, које су све изведене: ‘Наша Ирин”, 2001. “Леонини ратови”  2002. “Милионерка” 2003. “Прва смена”, 2009. Две прве снимљене су у њеној интерпретацији и као тв драме. Дуодраму “Брадавица”, 2000, је написала и режирала за сцену и за радио, а аутор је и дуодраме “Блискост”, 2011. и мале драме “Оштар угао”, 2013. Објављена јој је и драма Стан 2002, Препевала је са македонског на русински  језик Антологију македонске поезије.    

Радила је као новинар  у „Руске слово“, уређивала је и књижевни додатак “Литерaтурне слово” , а од 1974 била је помоћник, а после од 1981. године до 1983.  главни и одговорни уредник омладинског часописа MAK, да би 1983 била именована за главног и одговорног уредника недељника “Руске слово“. Маја 1987. прелаз у лист „Дневник“ где је до маја 1988 гдине,  уредник културе, а после до пензионисања слободни репортер. Један мандат је била члан Главног одбора Савеза новинара Југославије, а два мандата председник Друштва новинара Војводине 1985-1987.

Заступљена је у многим антологијама. Награђивана је.