Реч је о избору (THE LIGHTING  IS WEAK) који је сачињен из ауторових књига објављених у периоду од 1979. године до данас.

У избору је и неколико песма које још нису уврштене у посебне књиге на српском. Књиге које су послужиле као основ за избор су: Троножац, 1979; Чекрк 1983; Напев 1989; Зимски извештај, избор песама, 1989; Чегртуша, 1991; Обретење, избор песама, 1993, 1994, 1995; Острво, 2001; Песме 1979–2005, 2006; О Гајдама, 2010.

Песме су сложене хронолошки са неколиким одступањима тамо где је аутор претпостављао да постоје посебне тематске или значењске везе међу њима.

Аутор је сматрао да би свака унутарња подела по циклусима стварала паралитерарне конотације које би оптерећивале и пренапрезале већ ионако замршене везе које постоје између изабраних текстова.

Оно што је, свакако, видљиво је да је језик ових песма одређен карактером речника и синтаксом која се није мењала више од три деценије. Извесно кретање је видљиво у дискретном приближавању према формама сижејности. Сенка која пада на такве текстове је у одређеним мерама и политичка.

За Зивлака је поезија облик живота. Дакле, представља највиши и најпунији ступањ уобличавања могућности, које сваки од нас има у себи. Осим поезије, њене суптилне форме, појављује се цела скала компликоване природе људске осетљивости и маште. Поезије је, пре свега, мост који повезује почетак и тренутно присуство, има улогу сведока и чувара историје. Јер, када Зивлак обавештава да храни се гласовима, он сеже просто у најдубље основе постојања: до стварања снаге речи, до извора сваке суштине. То ставља Зивлака у ред метафизичких песника, нагнутих над истинским питањима о смислу нашег света. Реч која је испловила из мора гласова, издигла се изнад провалије, појачавши време и осу историје и пресецајући таму, представља кључ ка Зивлаковом поетском свету.

Највећи број песничких текстова превела је на енглески  Сибелин Форестер са колеџа Свачмор САД, а део новијих песничких текстова превели су Владимир и Алисон Капор, са универзитета у Манчестеру. Преводиоци избора критичких  текстова су Драган Бабић  и Весна Савић из Новог Сада.