СЕЋАЊЕ

Борислав  Путник – Пуб (1940 -2020)

Борислав  Путник – Пуб, рођен је фебруара 1940. у  Елемиру а умро је у децембру 2020. године у Новом Саду. Био је писац и новинар.

Гимназију је завршио у Зрењанину а Пољопривредни факултет у Београду. Био је један од првих  уредника часописа Улазница, који је окупљао назначајније ауторе Баната, истакнуте писце од Милорада Миленковића Шума, Павла Зорића, Зорана Славића до Војислава Деспотова и Радивоја Шајтинца.

Радио је  у листу Зрењанин, а потом прелази и Нови Сад где се запослио у Привредној комори Војводине. У популарном листу Невен имао је сталну рубрику под називом Љуљашка  за мраве.

За своје доприносе у новинарству добио је награду за животно дело Светозар Милетић.

Осим кратког излета у песнички жанр, који је имао у великој мери дневно политички призвук, бавио се у највећем делу свог књижевног ангажмана сатиром у различитим формама: од радио драме, књижевно – сатиричких текстова за разне радио и телевизијске емисије, дневне новине и магазине.

Аутор је књига: Ја мислим, ти мислиш, он смисли, афоризми за децу; Азбука и абецед; романи Ни за ни против, напротив, Волови на млечном путу и сатирична трилогија  Кроз црвено, Балвани из националног парка и Чувар власти радничке класе. Све поменуте наслове Путник је објавио осмадесетих година прошлог века.

Пуб је био посвећени сатиричар   делујући у дугој традицији српске сатире, посебно тардицији афоризма, која је имала своје богато наслеђе, још од 1792. године, кад је штампан „Мали буквар за велику децу” Михаила Максимовића. Савремени афоризам почиње од шездесетих година прошлог века, као критика упућена најодговорнијим за друштвене тешкоће. Након тога развија се афоризам за децу. Прво су се појавили као порука за одрасле, да би се изборили за посебно и важно место у литератури за децу. Њихова главна тема је дечји свет виђен очима одраслих. Зато су афоризми за децу упућени читаоцима свих узраста. Путник је имао посебан успех у писању афоризма за децу, где је уврштен у више антологија. Његови парадоксални афоризми усмерени на то да подрију нелогичност реакција одраслих према деци, превазилазе  својим универзалним значењима претпостављену едукативну – педагошку раван: Зашто ме бијете? Тако нећете саставити вазу”. 

Због заслуга у пољу књижевности, посебно у  уметности афоризма, месно-школска библиотека у Елемиру већ дуго носи његово