Антологија поезије Новог Сада  од 18. века до данас у избору Јована Зивлак,  особен је поглед на два века поезије у Новом Саду. Антологија представља око 40 песника од 18. века до данас. Од Захарија Орфелина, Алексија Везилића  до Лукијана Мушицког, те Змаја и Лазе Костића. У наредим периодима поезија у Новом Саду  развија се једнако као и у свим значајним српским књижевним центрима. У међуратном периоду од Лесковца, Розенцвајга, Васиљевића, па даље од Бошка Петровића, Александара Тишме до  Антића, Зупца,Туцића,Ненадића, Јаноша Сиверија, Војислава Деспотова, Маје Солар и Стевана Брадића. Специфичност књижевне ситуације у Новом Саду је  и присуство многих мањинских језика, од мађарског до русинског. Поједини аутори су преведени на енглески, француски, немачки, и друге језике.

Ова антологија, уважавајући  генерацијске разлике, повезује различите културне традиције и дивергентне вредности и интелектуалне оријентације које стварају и развијају различите културне традиције и деноминацијске ставове који нису увек исти у свим књижевностима.

Ова антологија је једна врста истраживања српске и осталих култура са овог простора и настојања да се пронађе додирна тачка са европском културом. Српска поезија тај задатак у правој мери успева да досегне у 19. веку са појавом романтизма. Мађарска књижевност је предњачила у еманципацији, али као маргинална на овом простору, са средиштем у  сопственом центру националне културе, није досезала до озбиљнијих резултата. То исто важи и за словачку, русинску и румунску књижевност. Тек од педесетих година прошлог века поменуте књижевности успеле су да досегну озбиљније резултате. Српска књижевност је занимљива због два аспекта: она истовремено доживљава језичку еманципацију од старих нераспрострањених језика елита, до усвајања такозваног народног језика. Српска књижевност у Новом Саду, од романтизма до данашњих дана досегла је до свих битних идеолошких, поетичких и естетских формација које су одликовале европске књижевности. Значај ове Антологије огледа се у вишеструком сагледавању судбине књижевности и културе заједница које су живеле једна са другом или једна поред друге.