Ненадић Милан (1947,  Грковци код Босанског Грахова, БиХ), живео је у  Сарајеву, Београду, Зрењанину и Петроварадину. Студирао је југословенске књижевности и савремени српско-хрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву. Писао је поезију, књижевну критику и преводио.

Књиге песама: Стефанос, 1971; Нови Стефанос, 1974; Општи одар, 1978; Усамљена историја, 1979; Осветна маска, 1981; Песме, 1984; Књига четворице, 1984; Песме (коаутор И. Урсу), 1985; Општи одар и друге песме, 1985; Вриснула је мајка, 1985; Почињем да бирам, 1988; Дрхтање у своду, 1988; Изабране песме, 1989; Бели анђео, 1990; Венац за Гаврила, 1991; Уточиште, 1994; Средовечан соко, 1995; Угрушак, 1997; Суви печат, 1998; Општи одар и нове песме, 2000; Ноћна слика, 2001; Дивљи бог Балкана, 2003; Пола капи росе (изабране и нове песме), 2004; Песме (избор), 2005; Камен са именом, 2006; Горко изобиље, 2008; Више од имања, 2010; Редна чаша (избор), 2012; Укус пелина 2012; Венац за Гаврила Завештања 2014;

Добитник више књижевних награда и признања,oд којих издвајамо Змајеву, награду Ђура Јакшић и награду Десанка Максимовић. Превођен на више језика.