Милица Мићић Димовска, рођена 1947. године у Новом Саду. Преминула у Суботици 2013. Дипломирала је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Приче су јој превођене на енглески, мађарски, пољски, словачки, италијански и шведски језик. Заступљена је у неколико домаћих и страних антологија српске прозе. Била је једна је од уредница Летописа Матице српске и једно време председница Друштва књижевника Војводине.

Збирке приповедака: Приче о жени, 1972;Познаници, 1980;Одмрзавање, 1991;У процепу, 1998;Заручнице (избор из прозе), 2003;

Романи:Утваре, 1987,Последњи заноси МСС, 1996, 1997,Мрена, 2002, 2003;Уточиште, 2005

Друга дела:Путописи, 1999 ;Водич кроз књижевне изразе и појмове за ученике основних и средњих школа Од А до Ш, у коауторству са Стеваном Бељанским, 1987. године

Награде и признања: За Познанике је добила награду „Карољ Сирмаји” ; за Одмрзавање “Андрићеву награду” ;за Последње заносе МСС награде: “Нолитову”, „Бранко Ћопић” и “Награду Борисав Станковић”