СЕЋАЊЕ
ЈАН ЛАБАТ 1926 – 2018
Јан Лабат је рођен је 13. октобра 1926. год. у Бачком Петровцу, где је завршио гимназију. Студије електротехнике је завршио на Универзитету у Београду и Љубљани. Био је активан као песник, књижевник, преводилац. Након студија запослио се као инжењер електротехнике у Бања Луци, Новом Саду и Беочину. У годинама 1965 – 1966 био је уредник књижевног часописа „Нови живот“. Од 1990. год. је у пензији. Његове почетке песничког стваралаштва обележио је импресионистички пантеизам: Slnečné hodiny (1958), Keď rieky rozvodnia sa (1961), Vzbura oblakov (1963). Песничке збирке које је објавио у другом стваралачком периоду су: Jesenná krajina (1970), Svätec s vypichnutými očami (1971), Váhy (1976), Pokračovanie (1984), Studňa (1988), Letokruhy a 2015. године је изашла књига његових изабраних радова Zásvity v čase. Михал Харпањ је његов метод песничких почетака назвао импресионистички пансензуализам, затим је Лабат наставио у смеру витализма, односно заносом живота, а његова песничка форма се постепено шири и усмерава према већој конфликтности и егзистенционализму, што сачињава његово друго стваралачко раздобље. За трећи период су карактеристичне дезилузија, носталгија, успомене. Од руралне поезије, која се налази на почетку његовог песничког стваралаштва, креће ка урбаној поезији. Издао је збирке приповедака: Jazdec z Turkménska (1963), Zatvorený kruh (1972), roman Diaľky (1982), две књиге мисцеланеја Zaviate šľapaje (1996) и Odkiaľ a kam? (2005). Он је био претеча модернистичких тенденција у војвођанској прози, тока свести, са типичним елементима егзистенцијализма. Године 2009. је издао књигу мисцеланеја чији је назив „Ко је Гете“ (Kto je to Goethe).
Уврштен је у многе антологије словачке поезије у Словачкој и у Војводини, као и на српском и мађарском језику.
Поезију је преводио са српског, француског, руског и енглеског. Саставио је и заједно са Мирославом Антићем на српскохрватски језик превео антологију југословенских Словака „Rovina spieva – Распевана равница“ (1962). Издао је збирку песничких превода „Растанак са ветром“ (Rozlúčka s vetrom 1981). Три пута је добио награду „Нови живота“ 1962, 1982. и 1990. год. Октобарску награду Новог Сада је добио 1971. год. за збирке Jesenná krajina i Svätec s vypichnutými očami. 2007. Добио је награду за животно дело Друштва књижевника Војводине.
Умро је 2. априла 2018. године у Новом Саду.