СЕЋАЊЕ
Ласло Геролд 1940 – 2016
преминуо у 76. години живота, након кратке и озбиљне болести
Ласло Геролд (Gerold László) рођен 1940. године у Новом Саду, историчар књижевности, театролог, историчар позоришта, књижевни критичар, есејиста и професор. Спада у генерацију мађарских књижевника која се најчешће зове «симпосионовом», и која је од средине шездесетих година прошлог века до данас обележила целину мањинске мађарске књижевности у Војводини.
Био је новинар (позоришни критичар) у дневном листу Magyar Szó, професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Главни је и одговорни уредник часописа Хíд.
Објавио је прво значајно дело социографске литературе у Војводини на темељу изучавања положаја професора мађарске књижевности у војвођанским школама. Афирмисао се као позоришни критичар. Пратио је дешавања у позоришном животу у Војводини и у Југославији, као и у Мађарској. Писао је и о представама на Битефу.
Објавио је књигу позоришник критика о премијерима Новосадског позоришта – Újvidéki Színház, као и књигу о представама три Чеховљева позоришна комада у режији познатог редитеља из Румуније Ђерђа Харага (Harag György). Објавио је монографију о почецима позоришта у Суботици крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века, као и студију о Мадачевој (Madách Imre) Човековој трагедији. Суботички позоришни живот осветлио је монографијом о позоришном животу тог града у 19. веку и драмама писаним у то доба.
Геролд је професионално везан за историју књижевности деветнаестог века. Његову пажњу не заокупљају првенствено филолошки проблем истраживања књижевности у деветнаестом веку, већ пре свега најзначајнија дела, као и опуси значајнијих књижевних стваралаца тога доба. Посебно поглавље Геролдовог књижевног рада припада његовим књижевним критикама. Своју пажњу првенствено усмерава према новијим делима мађарске књижевности у Војводини.
Геролд је аутор Лексикона југословенске мађарске књижевности од њених почетака, од 1918 до 2000 године у коме даје био/библиографске податке значајних аутора, књижевних институција, награда,