Да изгубимо два песника у једном дану то се приближава невероватноћи коју може само да удеси несрећа која ће као одређујући знак у нашем поимању од сад да обавија животе ова два знаменита аутора У разумевању живота Милан Ненадић, из своје најтамније песничке перспективе, сам није могао, можемо претпоставити, да смисли несрећнији боравак на земљи, у својим надахнутим апокалипасама, од овог који је му се десио са сапутницом Илеаном у мартовској ноћи. Људско тело је саздано да буде изложено ограничењима унутрашње и спољашње природе и истовремено да буде субјект и објект следа догађаја који га употребљавају у сврху произвођења историје. И Милан и Илеана су у неком волшебном сценарију завршили своје животе у ноћи света, у историји коју су сами стварали у гестовима својих стваралачких моћи и игри случаја која нажалост дубоко одређује наше владање над стварима које се отимају ограниченим знањима и предвидљивостима.

Илеана Урсу Ненадић (1954, Зрењанин), упркос суморном завештењу смрти која се надвило над њиховим заједничким животом, саздала је за песничку уметност и за културу свог народа, као за српску културу, вредно и незабилазно наслеђе. Поред тога што је била неспорни песник, преводила је на румунски језик савремене српске песнике, као и модерну поезију на језицима националних мањина у Војводини. С Миланом Ненадићем преводила је с румунског дела Михаја Еминескуа (двојезична издања), која су објављена у Србији и Румунији. Поред тога, превела је дела више савремених румунских песника (Ану Бландијану, Мирчу Динескуа, Илеану Малачоју, Каролину Илику, Мирчу Каратарескуа, Лилиану Урсу). Сачинила је двојезичну Антологију савремене румунске поезије, такође двојезичне Антологију легенди и бајки Румуна из Војводине и зборник Писци на граници. Уређивала је двојезични лист за књижевност и културу „Оглинда” („Огледало”).Приредила је и превела, између осталог, Антологију песама војвођанских Румуна; избор Велика тајна: од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја (1997); Светлости значења : антологија поезије песника националних мањина у Србији и Црној Гори. Објавила је преко двадесет ауторских песничких књига на румунском.

За књижевни и преводилачки рад награђена је: „Печатом вароши сремскокарловачке”, наградом „Стражилово”, „Златном значком КПЗ Србије”, „Искром културе” Војводине, наградом Друштва књижевника Војводине за „Превод године”, наградом „Валахија” (Румунија), наградом „Михаи Еминеску” европске фондације „Михаи Еминеску”, наградом Савеза књижевника Румуније за превод, наградом „Вера, мир, напредак” за допринос упознавању европских култура (Италија),наградом UNESCO за превод, наградом „Podul lui Traian” за поезију… Влада Румуније јој је доделила медаљу „Eminescu” за допринос упознавању култура.Била је члан и актуелни потпредседнк Друштва књижевника Војводине и Савеза књижевника Румуније.

Илеана је последњи истакнути стваралац румунског језика у Војводини која је по духу припадала даровитој генерацији песника коју су предводили Јоан Флора и Петру Крду. Мада је поезија коју су заступали захватала лук од надреалистичког искуства до једне верзија натурализма, веризма у бити критичке поезије, они су за укупно искуство савремене румунске поезије донели једну врсту деромантизација културног и песничког ангажмана. Илеана се разликовала од поменута двојице најистакнутијих представника новог песвања у румунском језикау, она је била рационалнија, мање побуњеничка, мање иновативна, али је њена песничка уравнотеженост била далеко од помирљивости, конформизма. Има се утисак да је њена сведеност у идеологији и у средствима песничког израза критика празног утопизмама, спекултивне вербализације, романтичарске неумерености, особена критика једног типа поезије и менталитета који је битно формирао једну културу. Њени новији стихови речито говоре о томе: Ја сам задовољна/И са овим изласком сунца./Остављам другима да мењају/Све што нас окружује.
Ја остајем затворена у крлетку/Језика…

Јован Зивлак