ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

Јованка Николић Зивлак (1952 – 2017)

28.04.2021.

СЕЋАЊЕ

Јованка Николић Зивлак (1952 – 2017)

Јованка Николић Зивлак (рођена 1952, 16. децембра, умрла  2017, 8. јануара у Новом Саду) је српска ауторка прозе, поезије и поезије за децу.

Дипломирала је на Вишој педагошкој школи (физичко васпитање) на Универзитету у Новом Саду и Факултету драмских уметности у Београду (организација сценских и културно-уметничких делатности).

Била запослена у установама које су се бавиле организацијом спорта. Дуже време бавила се спортском кореографијом за свечаности посвећене великим спортским и друштвеним догађајима.

Као песник и приповедач почела је да објављује у листу Индекс, Пољима, Златној греди. Била је и сарадник радија Ново Сад и дугогодишњи сарадник на издањима издавачке куће Светове, Адресе и часописа Златна греда.

Писла је поезију, прозу и књиге за децу. У њеној прози којој је највише била посвећена, како каже критика:, „Предмети дате реалности се разарају да би се створила самостална слика обележена проблемом идентитета, заљубљености и самозаљубљености, немоћи, усамљености, привржености – категорија које су подложне, на овај начин посматране, бројним искривљавањима и иронијским обртима.“(…)

(…) Њена ненаметљивост не сме да буде разлог да је не упознамо као аутора, јер тиме бисмо изгубили много – ми, а не она. Она је живела у свом свету, свету лепе речи и слике…  Стварајући тај свет, определила се за реалне мотиве који нису плод маште, већ изданак људског живота и судбине. Дистанца коју је успевала да успостави између себе, као приповедача и свога тла  (традиције одабраних мотива, ликова и догађаја које описује) остваривала је са мером убедљивости и посвећености уметничком свету који је стварала. Јованка Николић је као приповедач имала јединствен и привлачан стил , остварен између израза лирског осећања света и гротеске у функцију дубоког разумевања његових парадокса  (“Менy”; “Тако сам те волео”;  “Од предвечерја до праскозорја”; “Извесни периоди у сто фрагмената” и другима), она је спајала реално са имагинарним, на несвакидашњи, узбудљив начин, сједињујући их у интегративни ( целовити) осећај  егзистенције.

 Објавила је следеће књиге: „Лепет“ (песме), Матица српска, Нови Сад 1980;

„О разним стварима“ (песме за децу), Драганић, Београд 1999;“Мену“ (кратке приче), КОВ, Вршац 1985;„Од предвечерја до праскозорја“ (кратке приче), КОВ, Вршац 1994;„Извесни периоди у сто фрагмената“ (роман), РАД, Београд 1997;„Тако сам те волео“ (књига прозе) Драганић, Београд 1999;„Приче из старине“ (роман), Светови, Нови Сад 2006. Године.

Била је члана Друштва књижевника Војводине.

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE

VAJDASÁGI ÍRÓK EGYESÜLETE

SPOLOK SPISOVATEL’OV VOJVODINY

ASOCIAŢIA SCRĺĺTORILOR DIN VOIVODINA

ДРУЖТВО ПИСАТЕЛЬОX ВОЙВОДИНИ

ASSOCIATION DES ÉCRIVAINS DE VOIVODINE