ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

чланови

Јанош Херцег

Херцег Јанош (Herceg, Janos , Сомбор, 1909 – Сомбор, 1995), књижевник и академик   песник, приповедач, романописац,  есејиста и публициста,  уредник листова, часописа и мађарског програма на мађарском језику, преводилац који је са српског на мађарски језик превео близу шездесет писаца. С таквим обимом превода одмах је иза Золтана Чуке.

Основну школу и гимназију похађа у свом родном граду. Био је сарадник часописа „Új Hírek” – “Нове вести”, уредник у издавачкој кући „Данте“ у Будимпешти (1936-1938. Од 1939. је сарадник

„Új Hírek” – “Нове вести”, а после и главни уредни, новинар у „Јутарњим новинама“ у Новом Саду. Од 1941. је директор Градске библиотеке у Сомбору. У време мађарске администрације током Другог светског рата био је главни уредник часописа „Каланђа“, а после рата,, све до 1953. године је уредник Издавачке куће „Братство-јединство“ у Новом Саду. Био је уредник у мађарском програму Радио – Новог Сада (1953-1955 и 1957-1977), од 1955. до1957. је главни уредник часописа „Мост“. Након пензионисања 1977. из Сомбора  се  преселио у село Дорослово. За члана Војвођанске академије науке и уметности изабран је 1981.

Остварио је разноврстан и изузетно богат стваралачки опус од преко четрдесет за живота објављених дела.

Viharban (У олуји) (1933, приче); Романи: Tó mellett város, 1937 – Град поред језера,  Szikkadó földeken, 1954. – На осушеној земљи, Anna búcsúja, 1955. – Анин опроштај, Ég és föld, 1959. – Небо и земља Iketánia, 1987. – Iketanija Módosulások, 1989. – Измене, Gogoland, 1992. – Gogoland Кратке приче , eseji i studije: :Papírhajó, 1953. – Папирни брод, Leányvári levelek, 1959. – Писма из Леањвара, Egy meg egy, 1968. – Један и јеdan, Két világ, 1972. – Два света, Előjáték,1975. – Предигра, Távlatok, 1983. – Перспектива, Összegyűjtött elbeszélések I–III., 1986. – Сабране приче I-III., Китекинтő,1989. – Поглед, Nyíló idő, 1991. – Отворено време. Régi dolgainkról, 1993. – О старим стварима,  Mulandóság, 1994. – Пролазност, Összegyűjtött esszék, tanulmányok I–II.(1999., 2001)  Sabrani eseji, studije I-II. Pesme: Kiáltás a ködből (1970). – Крик из магле, Плави топољак (на српском, 1979).

Награде: „Корнел Сентелеки“ (1972), „Хид“ (1977, 1979, 1989),  Награда за животно дело  Друштва кwижевника Војводине (1982), „Карољ Сирмаи“(1986) и Награда „Тибор Дери“ (1994).