Сивери, Јанош (Sziveri, Janos, 1954 – 1990), рођен је у Мужљи, надомак Зрењанина, умро је у Будимпешти где је провео последње године живота. Од 1970. године објављивао је поезију и есеје из ликовне уметности. Био је припадник друге генерације писаца Уј симпозиона. Његов побуњенички модернизам настављао се на мађарску модерну и на традицију субверзивне европске поезије. Његове песме уврштене су у више антологија. Објавио је следеће песничке збирке: Szabad gyakorlatok, 1977; Hidegpróba, 1981; Dia-dalok, 1987; Szájbardágás, 1988; Mi szél hozott?, 1989; Bábel, 1990; Magánterület, 1991; Sziveri János minden verse, сабране песме, Kortárs Kiadó, 1994. На српски језик му је преведена збирка Bábel (Вавилон) и приређен је избор из његове поезије, Распуклина (Друштво књижевника Војводине, 2005). Превео је на мађарски језик више српских аутора. Од 1980. до 1983. године био је главни уредник часописа Új Symposion.