ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

Награда Иштван Конц Миклошу Бенедеку (1984)

08.05.2020.

Награда Иштван Конц Миклошу Бенедеку (1984)

Жири Друштва књижевника Војводине у саставу Ева Харкаи Ваш, Ференц Маурич и Габор Вираг додељује Миклошу Бенедеку награду Иштван Конц за његове књиге песама.

Миклош Бендек је код новосадског Изадавачког завода Форум досад објавио три књиге песама: 2012. године Не креће брод, 2014. Као да је сачињен од људи, а 2019. Док у међувремену тихо “Песма се само игра”, пише у једној од својих песама, а он сам се упушта у разигран дуел са највећим мађарским песницима садашњице: Атилом Јожефом, Јаношем Пилинским, Иштваном Домонкошем, Јаношем Сиверијем, Аном Терек и ствара карактеристичан песнички језик саткан од кратких, збијених реченица, илити како је то Роланд Орчик написао: користи се језиком “минималистичког радикализма.”  Тај минимализам се односи и на амбијент, и на језик, и на мотиве, и на теме песама. Његове књиге песама су органски повезане, док у својим реченицама лута између песничког и прозног говора. У свету његових песама живе нимфе, шамани, пси и мачке луталице, понекад се губи граница између животињских и људских бића, све се стапа у постапокалиптични верски свет у којем наизглед различити елементи граде својеврсну приватну митологију. Строфе призивају трауматичне успомене из прошлости, а понекад прогнозирају нимало оптимистичку будућност – све ово чини Миклоша Бенедека истакнутим ликом послератне генерације војвођанских мађарских песника.

Миклош Бенедек ( Benedek Miklos ) рођен је1984. године у Бачкој Тополи. Детињство је провео у Фекетићу.Студирао је мађарски језик икњижевност у Новом Саду.Новинар је дневног листа на мађарском језику Magyar Szo и3одговорни уредник додатка замладе Kepes Ifjusag. Објавио је три збирке песама у издању издавачке куће Форум из Новог Сада. Добитник је више књижевне стипендије и награде. Преводи песме са српског и хрватског језика. Тренутно живи на Палићу.

*

A Vajdasági Írószövetség által kinevezett bizottság (Harkai Vass Éva, Maurits Ferenc, Virág Gábor) Benedek Miklóst eddigi köteteiért Koncz István-díjjal jutalmazza.

Benedek Miklós eddig három verseskötettel jelentkezett. 2012-ben Nem indul hajó, 2014-ben Mintha emberekből állna, 2019-ben pedig Miközben halkan címmel jelentek meg kötetei a Forum Könyvkiadónál.

„A vers csupán játszik“, írja, ő pedig játékos párbeszédbe kezd a költőtársakkal: József Attilával, Pilinszkyvel, Domonkossal, Sziverivel, Terék Annával, miközben egy sajátos, rövid, tömör mondatokból álló versnyelvet, Orcsik Roland kifejezésével élve „minimalista radikalizmust“ hoz létre. Ez a minimalizmus vonatkozik a versek hangulatára, nyelvezetére, motívumaira, tematikájára is. Benedek kötetei szervesen kapcsolódnak egymáshoz, miközben mondatai a vers- és prózabeszéd között lavíroznak. Verseinek világát nimfaszerű lények, sámánok, kóbor kutyák és macskák népesítik be, olykor elmosva a határokat emberi és állati között, s belőlük egy posztapokaliptikus hitvilág, egyfajta magánmitológia egymástól olykor igen távoli elemei állnak össze egésszé. A verssorok traumatikus élményeket idéznek fel a múltból, ugyanakkor egy cseppet sem vidámabb jövő képeit prognosztizálják, a posztháborús generáció meghatározó alakjává avatva Benedeket.