ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

ЗАПИСНИК СА Десете седницe УО ДКВ

28.08.2019.

ЗАПИСНИК СА Десете седницe УО   ДКВ

Десета седница УО одржатна је 21. августа (среда), 2019. у 11,00 сати у просторијама ДКВ, први спрат, Браће Рибникар 5. На Седници су били присутни: Јован Зивлак, Владимир Кочиш, Корнелија Фараго, Бранислав Живановић, Валентина Чизмар, Илеана Урсу, Давид Кецман и Мирјана Марковић.

Предлажем следећи Дневни ред

           1. Усвајање Дневног реда

2.Усвајање Записника са претходне седнице

3. Разматрање ситуације поводом припрема за XIV МНКФ.

4.Активности између две седнице

5. Награде Фестивала ( Бранкова и Награда Нови Сад)

6. Отварање Фестивала

7.Програмски одбор

Разно

1.  Дневни ред је једногласно усвојен.

2. Записник са претходне седнице је једногласно усвојен.

3. Финасијска ситуција и проблеми организације су велики. Сви позвани песници су прихватили позив. Авионске карте су у највећој мери резервисне. Због дугова за закуп нећемо добити Трг младенаца. ДКВ је репрезентативно удружење.

Наш  Фестивал је од стране  европске комисије проглашен за изванредан фестивал уметничке културе. У године наводне афирмације културе у Новом Саду наше удружење има проблема са средствима и за финансирање закупа  за своје најрепрезентивније пројекте. Овде је очигледно једна врста онемогућавања нашег удружења, Коме ми сметамо и шта је то што нас избацује из  видокруга постовања   водећих структура Града и Покрајине,

Питањe плаћања простора ћемо вероватно  решити, али питање поштовања нашег рада нећемо још врло дуго.

4.Изашла је јубиларна Греда  и одржано је репрезентативно вече у просторијама ДКВ посвећено нашем часопису.

5. Добитник Међународне награде за књижевност  Нови Сад је  мађарски  песник Ендре Саркоши (1952)

Четрнаести   пут се  додељује Међународна награда за књижевност – Нови Сад, са уважавањем књижевности у откривању и сведочењу о размерама човека, његових разлика и свести и његове дијалошке и културне етике, са заступањем књижевности као поља истраживања и обнављања њене улоге у свету људске историје.

Ендре Скароши (Endre Szkárosi, Будимпешта, 1952) песник, преводилац, критичар, историчар књижевности, интермедијални уметник, предавач. Похађао је мађарско-италијански одсек Филозофског факултета ЕЛТЕ. У почетку је био члан редакције Mozgó Világ , и након што је дошло до легендарног слома, радио је као сарадник Lapkiadó-a . Средином 1980. тих био је предавач на сегединском ЈАТЕ-у, 1994. већ ради као сарадник Катедре за италијански језик, на којој је и сада професор. Између 1986. и 1992. Уређује часопис Új Hölgyfutár који је био штампани форум мађарске паралелне културе, авангардне књижевности и уметности, односно живи позоришни форум. Познати је учесник самосталних и групних изложби, међународних књижевно-уметничких фестивала. Сарађује са различитим оркестрима и уметничким формацијама, издаје плоче ( на пример : Konektor, Towering Inferno, Spiritus Noister ). Добио је више значајних међународних награда и признања. Остварења су му преведена на многе језике, међу осталима на енглески, француски,  језик, односно на истим језицима је заступљен у антологијама. На италијанском језику му је изишла и самостална збирка. Архитектоника песама Ендреа Скарошија, који заједно са Каталин Ладик, већ дуги низ година учествује у бројним неоавангардним настојањима, заједничким савременим експерименталним музичким, live act итд. продукцијама звуковне поезије, уметности акције, одређујућа је констелација, у којој се не може респектовати епизодична течност распаравања прошлости, блиски савез преломних тренутака. Циљном таблом артистичног испољавања, често постају хоризонт актуелне политике, као и сентиментални и носталгични лажни патос. Цитираност која буди привид черупања артистичног говора, спарује се са гестовима који извргавају руглу покретачке полуге начела ауторитативног, оспоравају метафизички алиби власти, не желе да се оправдавају. Редундантне форме саопштавања, непесничке фактуре панела свакодневне употребе језика, нарочито су варљиве, јер музикални ослонци, ритмичке основе, систем ритма и мере, начелност компоновања и поштовање правила, ни у чему не бивају окрњене. Могућност рехабилитације вредности, долази у центар, тако што субјект који, преко самооткривања и аутоликвидације тражи сигурност али нема намеру да је постигне по сваку цену, залог виталности проналази у константном кретању. Његова оријентација филозофије битка, проналази све више и више начина за егзотизацијом баналних и шаблонских ситуација. Док успут, променљивим звучним колажима, бљескањем слика, испуњава космос афористичности и манипулативне аутобиографичности. Оцртавајућа језичка атрактивност, фоно- морфо- графостилистичка прошараност, као и медијална интеграција, чине вероватним да се дешава сценско постављање, архетипизација и парафразирање брижљиво одабраних топоса, меморијских отисака и визуелних апстракција. Естетски елементи дејства асоцијацијских слика, које ковитлају асоцијативну динамику, строфичне формације, оперишући допунама и одмицањима који мењају ритам, иницирају заједничко функционисање на више нивоа, нумеричке, геометричне и граматичке слојевитости. Доказујући, да је додатни доживљајни улог ове поезије, њен истински изазов „управо атавистичка драма, уједно осетљиве текстуре, контрадикторности између не-само-разумне основне јединице и њеног карактера који упућује на интелигенцију phoné-а“.

Међународну награду за књижевност – Нови Сад додељује Друштво књижевника Војводине, у оквиру Међународног новосадског књижевног фестивала.

Жири у саставу Јован Зивлак, председник; Владимир Гвозден, Вираг Золтан донео је једногласну одлуку да се Међународна награда за поезију – Нови Сад за 2019. годину додели Ендре Саркошију/ Endre Szkárosi, Мађарска

истакнутом мађарском  песнику, за допринос савременој поезији.
Награда се састоји из дипломе и новчаног износа.
Жири одаје пуно поштовање Саркошијевом песничком делу и његовој неспорној етици.

У Новом Саду, 28. 9 2019. године

Жири награде:

Јован Зивлак, председник;

Владимир Гвозден, члан

Вираг Золтан , члан

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA DODELU 59. BRANKOVE NAGRADE

DRUŠTVA KNJIŽEVNIKA VOJVODINE

На завршној седници жирија за доделу Бранкове награде Друштва књижевника Војводине, која се у Новом Саду уручује песницима у оквиру Међународног новосадског књижевног фестивала, 7. 8. 2019, жири у саставу Марија Шимоковић, Валентина Чизмар и Бранислав Живановић (председник), донео је једногласну одлуку да се 59. Бранкова награда додели

Кристини Милосављевић

за књигу Пиши кад стигнеш,

у издању „ППМ Енклава“, Београд, 2019.

У складу са Правилником, жири Бранкове награде је разматрао 8 наслова пристигла на конкурс и одлучио да у најужи избор уврсти следеће песничке збирке: Свакодневна антика Анастасие Стоиљковић (Народно позориште Тимочке крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић“, Зајечар, 2019), Митологија човека Александра Габона (Фестивал поезије младих, Врбас, 2019) и Пиши кад стигнеш Кристине Милосављевић (ППМ Енклава, Београд, 2019). Током протекле деценије могли смо сведочити како младе песникиње и песници све теже и све касније успевају да објаве своју прву књигу. Уколико изузмемо рецентне едиције и Фестивале, увидећемо да је један од разлога смањеног поља могућности артикулације младих песничких гласова, њихове перцепције, захтева и рецепције, гашење појединих значајних издавачких кућа. О томе можда најбоље говори и број књига које сваке године пристижу на конкурс. Међутим, пример који улива оптимизам јесте чињеница да се претходних година појавило неколико издавачких предузећа/едиција оформљених у смеру неговања савремене поезије и промовисања поезије (нај)млађе генерације. Поједини од њих имали су представнике који су били награђени. Ове године у ту мапу се уписује збирка Пиши кад стигнеш Кристине Милосављевић и новоустановљени издавач „ППМ Енклава“ из Београда.

Њена прва збирка Пиши кад стигнеш је поезија заноса, покрета, интиме, усамљености. Кроз секвенце успомена и проблеске сећања, језиком који је савремен, јасан, умерено тропичан, непосредан и комуникативан, податан дихотомијама и просторним одредницама споља-унутра, доминира осећање које се гиба и напето осцилира између одсуства и губитка/напуштености, могућности и разочарања, страха и неиспуњења, стида и кривице. Томе доприноси и граматика збирке која се креће у распону Ја, Ти и Ми, као и присуство различитих временских планова, углавном презента и перфекта. Чулна перцептивност на којој је базиран велики део песама у збирци неретко је покретач меланхолично интонираних стихова подвргнутих имагинацијском преобликовању. Њен супстрат је депатетизована емоционалност, реализована посредством евоциране слике или призора, и најубедљивија онда када полазећи од сижејне конструкције испуњава наративни потенцијал. У другим случајевима, песникиња посеже за лирским, конфесионалним писмом или (само)обраћањем, те искуством као виталним материјалом у грађењу песме. Песникиња показује склоност не само према дужим облицима и строфички уређеним структурама, већ и према сведеним облицима, формама од свега неколико стихова. Будући да збирка није подељена на циклусе, овакве форме имају функцију демаркационе тачке, копче која ублажава понегде тврде прелазе између тематско-мотивских блокова песама. Поезија Кристине Милосављевић дешава се у равни свакодневице са регистром реметилачких фактора на које наилази и из којих настоји да исцрпи неопходну животну есенцију не би ли указала на парадоксалну егзистенцију субјекта у савременом свету, потцртала његову отуђеност, самоћу и анксиозност, али и жељу и напор да се (само)наметнута просторна и емотивна дистанца на релацији субјекат–свет савлада, снажним импулсом за сусретом, за другим, за чиме лирско Ја жуди кроз своју тескобу. Поезија збирке Пиши кад стигнеш предсатвља најснажмији глас прошлогодишње продукције, идејно и поетички релативно усаглашено и до краја спроведено дело, отворено за изазове савременог света, са намером да му се не одупре пре него што покуша да га разуме и разложи.

У Новом Саду, 8. августа 2019. године

Жири награде:

Марија Шимоковић, председник

Валентина Чизмар

Бранислав Живановић

Обе одлуке жирија су једногласно прихваћене.

6. Као актери  у отварању  Фестивала предложени су Милан Ненадић и Ласло Вегел. Предлог је једногласно усвојен. 7. Потврђен је Програмски одбор. Предложени су Милан Ненадић, Марија Шимоковић, Бранислав Живановић, Илеана Урсу, Вићазослав Хроњец, Алпар Лошонц, Стеван Брадић; Валентина Чизмар

8.Наши чланови Милена Алексић, преводилац и песник и Бранислав Живановић, критичар и песник  били су гости од 24. до 26. маја Међународног књижевног салона и учесници Свесловенског сусрета писаца, који се традиционално организује у Санкт Петербургу (Русија).

Као представници Друштва књижевника Војводине,  Милена Алексић и Бранислав Живановић, током тродневног боравка у старој руској престоници, били су  учесници 14. Свесловенског сусрета писаца, традиционалне манифестације која је део сајамског догађања. Гостовање српских писаца остварено је на позив Савеза писаца Русије – Огранка у Санкт Петербургу, са којима Друштво књижевника Војводине има споразум о сарадњи.
Наши писци учествовали су у два књижевна програма и том приликом су били веома добро прихваћени.

На књижевној трибини, 24. маја, коју је, водио Борис Орлов, председник петербуршког огранка Савеза руских, било речи о неговању свесловенског јединства и и сардњи словенских култура и књижевности. Наши писци су такође читали своје стихове у преводу Милене Алексић.  Борис Орлов је том приликом руској публици представио наше писце.

На  Свесловенском сусрету писаца, одржаном 25 . маја, Милене Алексић, као преводилац која добро познаје преводе Пушкиновог дела на српски,  учествовала је на округлом столу са темом  Треба ли бранити Пушкина.

Гостовање у Санкт Петербургу протекло је и у посетама Музеју Ермитаж, цркви Свете Ксеније Петроградске и шетњама поред знамените Неве и њених мостова. Домаћин нашим писцима је  Јуриј Буковски, песник и прозни писац.

Састанак је завршен у 12,10 сати.

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE

VAJDASÁGI ÍRÓK EGYESÜLETE

SPOLOK SPISOVATEL’OV VOJVODINY

ASOCIAŢIA SCRĺĺTORILOR DIN VOIVODINA

ДРУЖТВО ПИСАТЕЛЬОX ВОЙВОДИНИ

ASSOCIATION DES ÉCRIVAINS DE VOIVODINE