ДРУШТВО
КЊИЖЕВНИКА
ВОЈВОДИНЕ

чланови

Пал Бендер

Пал Бендер (Böndör Pál, 1947, Нови Сад), песник, писац, уредник, умро је 2020. Године у Темерину. У родном граду је похађао основну школу, гимназију, а затим је студирао на Катедри за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета. Десет година је радио као програмер, после чега је прешао у Радио Нови Сад, где је двадесет година био драматург а од престанка рада редакције радио је у мађарској редакцији као уредник књижевних емисија. У Темерину је живео 40 година. Превођен је на више језика. Прва књига изабраних песама на српском му је објављена у Народној књизи, под називом ПЕСМЕ, Београд, 1976. године, у преводу Арпада Вицка. Заступљен је у свим битнијим антологијама мађарске поезије у Војводини, као и у антологијама песништва у Војводини.

Пал Бендер је припадник друге генерације Симпозионових песника. Након модернизма и авангардног искуства, Бендерова генерација улази у простор нових искустава, где се језик смирује а однос према стварности продубљује.

Објављене књиге: Tipopoézis (Типопоезија) 1969; Eső lesz (Биће кише) 1970; Karszt (Крш) 1974; Vérkép (Крвна слика) 1978; Versek / Песме (двојезично издање), 1978; Vígeposz (Комични еп) 1982; Jégverés (Падање града) 1985; A krupié kiosztja önmagát (Крупије дели самог себе) 1986; Ebihalak (Пуноглавци, омладински роман), 1987; A gázló (Брод) 1989; Örökhatbé (Вечни 6. б) песме за децу), 1992; Tegnap egyszerűbb volt (Јуче је било једноставније) 1993; Eleai tanítvány (Ученик из Елеје) 1997; A változásom könyve (Књига мојe променe) 1999; Kóros elváltozások  (Патолошке промене) 2003; A holdfény árnyékában (У сенци месечине, роман) 2011; Bender & Tsa (Bender & partner, роман ) 2014;  Пре првих мразева (превод Драгиња Рамадански, поговор Јован Зивлак) 2014;  Finis (Finiš – сабране песме) 2017;  Vásárlási lázgörbe (Температурна кривуља потрошње) 2019.

Добитник је Награде Ервин Шинко (1973), Kњижевне награде Híd (1993, 1999), Књижевне награде  Иштван Конц (2005) и Књижевне награде Корнел Сентелеки ( 2014).