Јован Зивлак (1947, Наково),

песник, есејист и критичар. У Новом Саду је дипломирао на Филозофском факултету на одсеку за Српски језик и књижевност.Био је главни уредник часописа Поља. Водио је издавачку кући Светови. Сада води издавачку кућу Адреса. Уредник је и покретач часописа Златна греда од 2001. године, а од 2006. и оснивач је и директор Међународног новосадског књижевног фестивала. Био је председник Друштва књижевника Војводине од 2002. до 2010. године.

Заступљен је у многим антологијама српске и светске поезије у земљи и иностранству

Књиге песама: Бродар (1969), Вечерња школа(1974), Честар (1977), Троножац (1979), Чекрк (1983),Напев (1989), Зимски извештај (избор, 1989), Чегртуша (1991), Обретење (избор, 1993, 1994, 1995), Острво, 2001, Песме (1979–2005), 2006, О гајдама (2010), Они су ушли у дом наш (2012), Под облацима (2014).Књиге есеја: Једење књиге (1996), Аурине сенке(1999), Сећање и сенке (2007), Сабласти поезије ( 2016), Из Скитије. 2018 .

Песничке књиге у преводу: Trepied (француски,1981), Penge (мађарски, 1984), Триножник (македонски,1985), Зол гостин (македонски, 1991), Il cuore del mascalazone(италијански, 1994), Zly host (словачки, 1997), Penitenta (румунски, 1998), Poemes choisis (француски,1999), Зол гостин и други песни (македонски), 2007, Зъл гост и други стихове (бугарски, 2008), Gedichte, Mitlesbuch 79 (немачки, 2009), Despre gaide (румунски, 2009),Szczeliny czasu (пољски, 2011), Слизане (бугарски,2012), Winterbericht (немачки, 2013), Зимски извештај (македонски, 2014) Le roi des oies(француски, 2014), Informe invernal ( шпански, 2014); Зимний отчет (руски, 2017); Под облаците (бугарски, 2019)  и Sub nori ( румунски,2018).

Приредио књиге: Јованa Дучићa, Данилa Кишa, Душанa Васиљевa, Милорадa Павићa: Лазe Костићa, Драгана Јовановића Данилова…

Књижевне награде: Млада Струга 1974; Павле Марковић Адамов (поезија),1992; Круна Деспота Стефана Лазаревића (поезија), 1993; Станислав Винавер (Једење књиге, есеј), 1995; Душан Васиљев (поезија),1997; Награда Златна значка КПЗ Србије (књижевност и издаваштво), 1998; Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године (Аурине сенке, есеј),1999; Награда Стеван Пешић (целокупно дело), 2001;Октобарска награда града Новог Сада (књижевност),2001; Милица Стојадиновић Српкиња (поезија), 2003;Велика Базјашка повеља (поезија), Темишвар, 2006; награда Димитрије Митриновић (поезија), 2010;  награда Кочићево перо(Република  Српска, 2014); награда Арка 2014; награда  Frontiera poesis( Румунија, 2015); награда Васко Попа, 2015, Књижевно жезло ( Скопље, 2016); Награда Никита Станеску(Плоешти, 2017); Награда академије Иво Андрић, 2017; Награда „Венац Лазе Костића“ (Сомбор, 2017) и Огледало српско (Подгорица, 2020).